ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Пабло Неруда

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Пабло Неруда   Pet 8 Mar 2013 - 17:13

НЕ БУДИ ДАЛЕКО


Не буди далеко од мене ни један дан,
јер, не знам како бих рекао, дан је дуг
и чекаћу те на некој станици
кад негде далеко усну возови.

Немој отићи ни само један час, јер тада,
у том часу, споје се капи несанице
и можда ће сав дим што тражи свој оџак
доћи да убије моје изгубљено срце.

Јао, нека се не разбије твој лик на песку,
јао, нека не лете твоје веђе у одсутности:
љубљена не иди од мене ни за тренутак,

јер у том ћеш отићи тако далеко
да ћу обићи земљу испитујући
хоћеш ли се вратити или ме оставити да умрем.


Пабло Неруда
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Пабло Неруда   Sub 16 Mar 2013 - 17:39

ДОПАДАШ МИ СЕ КАД ЋУТИШ

Допадаш ми се када ћутиш јер као да си одсутна,
из даљине ме чујеш и глас те мој не додирује.
Као да су ти очи некуд одлетеле
и пољубац један склопио усне.

И пошто су све ствари пуне моје душе,
израњаш из њих њоме испуњена.
Лептиру сна, на моју душу личиш
и личиш на реч меланхолија.

Допадаш ми се када ћутиш и кад си као одсутна.
И као да се жалиш , лептирице заљубљена.
Из даљине ме чујеш и глас ме твој не додирује.
Дозволи ми да ћутим заједно с ћутањем твојим.

Пусти ме да ти говорим такође ћутањем твојим,
светлим као светиљка, једноставним као прстен.
Слична си ноћи, заћутала и звездана.
Ћутање ти је од звезда, тако далеко и чисто.

Допадаш ми се када ћутиш јер као да си одсутна.
Далека и болна као да си преминула.
Само реч, тада, један осмех је доста.
И радостан сам, радостан што истина то није.

Пабло Неруда


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Пабло Неруда   Sub 16 Mar 2013 - 17:45

ОВЕ НОЋИ

Ове ноћи могу написати најтужније стихове.
Написати, на примјер: “Ноћ је пуна звијезда,

Трепере модре звијезде у даљини".
Ноћни вјетар кружи небом и пјева.

Ове ноћи могу написати најтужније стихове.
Волио сам је а каткад је и она мене вољела.

У ноћима као ова, држао бих је у свом наручју.
Љубио сам је, колико пута, под бескрајним небом.

Вољела ме, а каткад сам и ја њу волио.
Како да не љубим те њене велике непомицне очи.

Ове ноћи могу написати најтужније стихове.
Помисао да је нема. Осјећај да сам је изгубио.

Слушати бескрајну ноћ, без ње још бескрајнију.
И стих пада на душу као роса на ливаду.

Није важно што моја љубав није могла задржати.
Ноћ је звјездовита и она није уз мене.

Иста ноћ одијева бјелином иста стабла.
Ми сами, они од некада, нисмо више исти.

Више је не волим, заиста, али колико сам је волио.
Мој глас је искао вјетар да јој додирнем ухо.

Другоме. Припаст ће другоме. Као прије мојих пољубаца.
Њен глас, Њено сјајно тијело. Њене бескрајне очи.

Више је не волим, заиста, а можда је ипак волим.
Тако је кратка љубав, а тако дуг је заборав.

Јер сам је у ноћима, као ова, држао у свом наручју,
Моја је душа неспокојна што ју је изгубила.

Иако је ово посљедња бол коју ми она задаје,
И ови стихови посљедњи које за њу пишем.

Пабло Неруда

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Пабло Неруда   

Nazad na vrh Ići dole
 
Пабло Неруда
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Друштво мртвих песника-
Skoči na: