ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Милутин Бојић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Милутин Бојић   Pet 15 Mar 2013 - 22:37


ОНИМА ШТО ПЛАЧУ

Ја хоћу да радим не губећи време,
Да не кукам после како немам среће,
Како је за борбу слабо моје плеће
И како су људи стене глухе, неме.

Ја хоћу да радим, ја тражим живота,
Не плашим се борбе, у њу ступам смело.
Ја хоћу да створим пуно снаге дело.
Не плаши ме моја властита Голгота.

Кидајући себе, ја хоћу да стварам,
Да челичним длетом чврсти камен парам
И да створим дело што времену прети.

Да саломим леност овог млаког друштва,
Пуног женских ћуди и мушког мекуштва.
Сада! Плач не трпим; плач се грозно свети.

Милутин Бојић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Милутин Бојић   Sub 16 Mar 2013 - 13:05

ПЛАВА ГРОБНИЦА

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

Милутин Бојић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Милутин Бојић   Sub 16 Mar 2013 - 13:47

VIII СОНЕТ

Ти идеш од ње, ти, сунчани зраче,
Ти си јој косе миловао, мада
Сам ниси знао на шта сјај твој пада.
И њеном оку ти си дао сјаја.

У твој се дрхтај ненадно увлаче
Осмеси њени фини, кô тон јада
Тих осмеха је моја душа рада.
Зраче, жељан сам твога загрљаја,

Јер дршћеш препун пурпурнога праха,
Мириса њеног осмеха и даха,
Сав око мене хоћу да се свијеш.

Не распи живот свој случајем створен,
У душу моју дубок дуби корен;
Стани, јер не знаш шта у себи кријеш.


Милутин Бојић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Милутин Бојић   

Nazad na vrh Ići dole
 
Милутин Бојић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Друштво мртвих песника-
Skoči na: