ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Анђелко Заблаћански

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Анђелко Заблаћански   Pet 15 Mar 2013 - 22:38

УСАМЉЕНЕ ДУШЕ

О, да ли постоји негде сакривена
У беспућу неком - од света далека
Бродоломно слична душа усамљена
Или свако биће само очај чека

И да ли се туге некад (негде) сретну
Док самоћи трен је бескрајан к'о море
Или не препознаш патњу истоветну
Одевену само у туђе одоре

И зашто прост осмех мора да се снатри
Јер ретко кад слети на усне очаја
Те као опсена трепери у ватри
Запаљене маште - наде и смираја

Зато у свом болу не знаш јаде туђе
А можда је твоја мука ипак мања
И сујета свака опако оруђе
Кад живот изгуби потребу да сања

Анђелко Заблаћански

http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 15 Mar 2013 - 22:46

ЉУБАВ

Сигурно постојиш – не знам где ни како
Нити сам икада могао да схватим
Како проста грешка живот скрене лако
На пут без повратка и јауке затим.

Сигурно постојиш као нектар дата
Можда као пелин – можда вино питко
Или као мамац у мрежи од злата
Несхватљива мада исписана читко.

Сигурно постојиш – јер зашто бих снио
Ту предивну снагу највећу од свију
И како да сазнам ко сам и где био
Ако ту нирвану од мене сакрију.

Сигурно сам некад и срео те нему
Не видевши речи у сетним очима
Бежао у тугу туђу, преголему
И тражио спаса пијаним ноћима.

А ти већ постојиш – не знам где ни како
Нити сам икада могао да схватим
Како проста грешка живот скрене лако
На пут без повратка и јауке затим.

Анђелко Заблаћански

http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 15 Mar 2013 - 22:50

СВРШЕТАК СНА

Палим последњу ноћну
Или прву јутарњу цигарету
Не знам – јер
Од твог погледа ноћ се разданила
Зора постидела
И сасвим зажмурила

У мојим очима јутро убијено
Раскомадано као лешина
И разбацано по згужваном папиру
Страхујући да
Свитање не доноси нови дан
Већ сутоне у моје снове пепељасте

Јер ноћас је
Један дечак рањен надом голом
Један песник је умро
У лепоти сновиђења страсти
У жељи
Да напише најлепшу љубавну песму
А љубавник се закључао
Катанцима даљине дубоко у себи

А јутро – ипак – дође
Не доносећи ништа ново.

Анђелко Заблаћански

http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 15 Mar 2013 - 22:51

ЧУЛНОСТ

Слушај како поноћ бије у мојим недрима
Док од страха да одлазиш блед сам као јесен
Чуј у мени лађа тоне с напетим једрима
А хтео сам да свуд пловим сновима занесен

Гледај како плаче месец у мојим очима
Онај исти што с нама је у бестиду сјао
Види – гори пут ми твоја још на длановима
А већ сасвим у очај сам безимени пао

Загорчале мајске трешње на мојим уснама
А још јуче на њима си тражила нирвану
Окуси сад ту даљину што стоји у нама
Речи што се не изусте у празном дивану

Удахни ме као мирис кише у прашини
Кад се нога успомена само блату враћа
И све има воњ трулежи у нашој тишини
А некад смо мирисали попут медног саћа

Додирни ме само слутњом да негде постојим
Безумношћу нашом вођен и са жељом јаком
Пипни око себе само још свуд с тобом стојим
Као зрак и тамна мрља у дубоком мраку

Све осети само чулом које жена има
Да ли вреди да за мене ветар тугом бојиш
Или сунце да ми нудиш када стегне зима
И преда мном увек чулна у осмеху стојиш

Анђелко Заблаћански

http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 15 Mar 2013 - 22:52

ПОТРАЖИ МЕ

Потражи ме
у паучини својих сећања
у сузи неисплаканој
у кајању
кад греси навру на очи.

Потражи ме
у замуклом додиру усана
у мирису увелог лишћа
у погледу
као безнађу заборава.

Потражи ме
у огледалу прошлости наше
у немиру твојих снова
у речима
што болно ћуте у теби.

Потражи ме
и кад снег ми све трагове скрије
кад самоћа душу ти сколи
потражи ме
јер једна сенка те још воли.

Анђелко Заблаћански

http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 16 Mar 2013 - 13:34

БЕЗИМЕНИ

Ја сам жито без класа,
Суза без ока,
Славуј без гласа,
Туга дубока.

Ја сам песка зрно
Усред пустњских дина,
И оно најцрње црно
У тами морских дубина.

Ја сам пастир без стада,
Чувар харема туђег,
Јадник без јада
И луђи од најлуђег.

Ја сам пешак без ногу,
Хлад без сенке своје,
Нејасан и Богу
Ја, дуга без боје.

И опет жито без класа,
Суза без ока,
Славуј без гласа,
Туга дубока.

Анђелко Заблаћански



http://www.poetryaz.blogspot.com/


Poslednji izmenio poetry dana Pet 29 Mar 2013 - 19:40, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 16 Mar 2013 - 13:35

ЖИВОТ

Не миришу више ни липа ни багрем,
Или моја чула лагано се гасе;
Ех, кад бих могао да се сетим барем
Пре него што сасвим заборавим за се.

Још једном да стрчим низ мокре сокаке
И удишем мирис покисле прашине,
Да ослушнем само те мале кораке
Пре него што душу заробе тишине.

Пре него што росу сузом не назовем,
И са чела скинем капи хладне, мртве,
Хтео бих у снове - снове да дозовем
И да схватим живот који иште жртве.

А липе цветају, багрем већ је свео,
Нигде дашка ветра да мирис донесе;
У одаје маште стао живот цео,
Још тренуци судњи само да се десе.

Анђелко Заблаћански




http://www.poetryaz.blogspot.com/


Poslednji izmenio poetry dana Pet 29 Mar 2013 - 19:40, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Ned 17 Mar 2013 - 21:32

СПОЗНАЈА

Неухватни тонови битисања дрхте на усни
Наши јауци ћуте дуго у души смеха
Са сваким новим даном руше се најлепши сни
Недоумицом разлике чедности и греха

Живот љубави украде најдубљу суштину
Док питамо се зашто неке границе нисмо
Прескочили као недостојну нам висину
Сакривши наде у ником написано писмо

И тек кад све крај нас мине тихо, неосетно
Спознамо ко зна кога у свему што смо хтели
Поглед нам залута у сећање туђе, сетно
Јер за наше нисмо марили и нисмо смели

Анђелко Заблаћански



http://www.poetryaz.blogspot.com/


Poslednji izmenio poetry dana Pet 29 Mar 2013 - 19:40, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 22 Mar 2013 - 20:38

ТУГА МЕТАФОРЕ

На крају сам јуче заборавио у твом џепу
Данас седим на беоњачи твог трага на крову
А сутра ми се изгубило у празној утроби
Док сам на звонима ребара окачио лисицу

Тражио сам крваве стопе каљаче мудрости
А грлио празнину утеклу из даха змије
Чупао косе свим ћелавим пролазницима
На улицама затрпаним гомилом белутака

Разданио се воз што кроз ноћи звижди
На нос ми слетеле малене птице магле
Чупам корење слачице из њиховог кљуна
Док гушим се димом из димњака на кажипрсту

Убићу птице и возове хладноћом успавати
Сном шуме у којој звериње ћути и кад режи
А јуче ћу пронаћи на диркама хармонике
Са меховима у мојој плућној марамици

Анђелко Заблаћански


http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 22 Mar 2013 - 20:41

ТЕШКА ПЕСМА

Стојиш ли на прагу родне куће
Црквеним дверима одшкринутим
Или на рубу раке неископане

Стојиш ли замишљен
Насмејан
Или распеван тишином

И да ли у ћутању умеш
Да чујеш удар клатна
На звону слутње душе уморне

Умеш ли да разданиш
Несвануло јутро
У заблуделим очима даљине

Да једним покретом шаке
Све сутоне
Из сећања избришеш

Умеш ли да се вратиш
Мада нигде ниси ни одлазио
Са капије сна на свом рамену


Анђелко Заблаћански

http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Ned 31 Mar 2013 - 17:19

ОБЕЋАЈ


Твој лик
кроз маглу мог ума
јасно ми блиста у оку
као роса нетакнута
као недохватна зора летња
као жубор воде
и мирис липе у ноћи
као снага грома

о, жено
што увек грех и сласт ми нудиш

обећај
у ћутању хука женствености
сакрићеш руке моје
осакаћене жудњом у самоћи

обећај
скрасићеш усне моје луде
на плодовима поднебља сочног
и сјају твоје косе

о, жено
што увек грех и сласт ми дајеш

обећај
да у твојим очима видећу свитање
а ту се сутону радовати
и с тобом га дочекати.


Анђелко Заблаћански


http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Ned 31 Mar 2013 - 17:22

НЕСПОРАЗУМ


Жуборе сећања у мојим очима,
А уморне мисли краду ми снове;
О где си се крила у тешким ноћима
Док теби само још све наде плове?

Да ли то са неба твоје очи светле,
А у месечини коса ти се скрива?
У часу кад зора пробуди све петле
Ко у твом погледу испијен ужива?

Или си од страха капке затворила,
Да не види нико како чежња боли?
И као што птицу поломљених крила
И тебе самоћа у тишини сколи.

Или у ноћ шаљеш мисли мојој срећи
Да већ другој модре милујем божуре,
А не слутиш да сам самотњак највећи,
И да твоје име још ми усне зборе.

Да мрзим свакога ко о теби ћути
Мислећи да никог не питаш за мене;
И тад ми се разум сасвим већ замути
Да неко ти други љуби очи снене.

И шта да је тако? Зар још имам права
Да завидим твојој срећи с неким другим?
Или се и с тобом живот поиграва
Док самоћу кријеш у ноћима дугим.

Анђелко Заблаћански


http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 5 Apr 2013 - 17:08

ПОРАЗ


Предајеш се тами месечеве сенке
Без жеље да памтиш завет мртве мајке
Кȏ ловина да си гладне лавље женке
Сустао већ сасвим испред вечне хајке

Кȏ песак пустињски расипаш кроз прсте
Сву славу ратника што си крвљу стекȏ
Звери и анђела што за њих се крсте
И већ не постојиш – а био си неко

Занемео сасвим бојиш се и себе
Ничице си пао пред олошем сваким
Собом да нахраниш љигаве амебе
Слабићи пред тобом да се чине јаким

А зашто све чиниш питаш ли се икад
Зашто све што имаш аждајама дајеш
Кад од њине ватре не побеже никад
Јер и у победама поразом се кајеш

Анђелко Заблаћански


http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 5 Apr 2013 - 17:11

ДОК СПАВАШ


Расула си снове месечином у прозору
Док смешак дана носиш на уснама врелим
Све јаснији себи слутим - свиснућу пред зору
Ако с тобом будан ноћ и сне не поделим

Сва модрина неба по твојим грудима титра
У мојим очима поглед гладне саме звери
И знам - већ силно желим пре сунца, пре јутра
Да знојавим длановима раскрилим ти двери

Дотакнем ли уснама сан испод трепавица
У буђењу жене сва ноћ ће да изгори
И страшћу се разлиста најчеднија латица
У нама ће с пуно буре дан да зажубори

Анђелко Заблаћански


http://www.poetryaz.blogspot.com/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 27 Apr 2013 - 14:53

РЕКВИЈЕМ ЗА ПОЕЗИЈУ

Зар песму да тражим у малом облутку,
Или у блејању стрижених овнова;
Стихом да се дивим, завидим белутку,
Само да бих био у хору кловнова?

Како реч да пустим без чулног покрића,
По папиру само просуто мастило,
И да издам Диса, Дучића, Ракића;
Да послушам камен, а не своје било?

Боље да заћутим као глуво доба;
Нека свака рима душу ми искида,
Него да запевам о цветању боба,
Или о лепоти окреченог зида.

Нећу да се питам како мрави живе,
Њихова марљивост срце ми не дира;
Не знам зашто ћуте узоране њиве,
Ни како се пишу речи без немира.

Зато ћу да певам тек кад песма боли,
Или кад ми чула опије чезнуће,
Кад ми свако слово осећаје сколи,
И душу разгали њихово свануће.

~ Анђелко Заблаћански ~


Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског: РЕКВИЈЕМ ЗА ПОЕЗИЈУ
РАМ ЗА СНОВЕ
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 27 Apr 2013 - 14:56

ЈЕДИНО ДОДИР

Размичем паучину са очију
тражећи твој лик у даљини
од снова не видех ништа
осим чежње.

Чекам да се јавиш осмехом јутра
кад сутон ми душу обузме
и не остави ништа
осим самоће.

Пијану машту у беспућа шаљем
док речи у грлу стоје
или их ветар разнесе
долином заноса.

И не слутиш ништа дрскошћу женском
или вешто чуваш немире
док лутам твојим погледом
и твојим венама.

Али како прећи прагове поноса
и тврђаве простих страхова
а пустити руке да говоре
у тишини.

Или ћемо вечно остати чисти
бежећи од истине јасне
да ватру ће угасити
једино додир.

~ Анђелко Заблаћански ~


Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског: ЈЕДИНО ДОДИР
РАМ ЗА СНОВЕ
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 27 Apr 2013 - 14:57

СЕЋАЊА

Само искривљене слике из даљине
И трептаји живота у очноме дну,
Таласају сећањем испод тишине,
И воде неком већ заборављеном сну.

Како давно беху поља под булкама
Разиграни видик зенице још носе,
И мирис свежине ухваћен рукама,
Кад с груди скинуше прве капи росе.

Као птица прне уздах девојачки,
Ливаду док коси младог косца рука;
И лептири падну на осмех момачки,
Када мрави крену испод оба струка.

Предају се чула као ноћ пред зором;
У откосу вриска двоје су занети,
И ехо младости разлеже се гором,
А све је тек игра маште без памети.

Али већ се муте слике некад миле,
И паук већ мрежу заборава плете.
И као да увек само сан су биле,
Једва их се очи тек кроз сузе сете.

~ Анђелко Заблаћански ~


Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског: СЕЋАЊА
РАМ ЗА СНОВЕ
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 27 Apr 2013 - 14:58

ЖИВОТ КАО ЕЛЕГИЈА

Ако учиним корак - биће у празно
У тврди оквир наличја среће
У неко доба чудно и лажно
Где човек Човека не сусреће.

На планету где је Човек слуга
Где нема цвећа већ мртвило боја
Где самом себи сам највећа туга
А највећа радост илузија моја.

Где ђурђевак никад не убија зиму
Бићу вечно у окриљу њеном
У хладноћи - пепелу и диму
Прекривен лепе прошлости сеном.

Ех да могу бар сенке да љубим
Мога давно несталог живота
Да са њима снагу из сна будим
И упловим у море лепота.

Лепоту да вратим - с њом да плачем
За погледом што већ тихо стари
Да се одупрем болу све јачем
Да срце за будућност мари.

Корак да буде на срећно поље
Али како - кад наде гробу хрле
Кад нема пута за радост - за боље
Кад авети ме канџама грле.

А корак иде - знам у празно
У тврди оквир наличја среће
У неко доба чудно и лажно
Где човек Човека не сусреће.

Снага где пада у подножја сива
У море без дна што је брзо носи
Пучином која не зна да плива -
Пада на трње - а већ смо боси.

~ Анђелко Заблаћански ~


Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског: ЖИВОТ КАО ЕЛЕГИЈА
РАМ ЗА СНОВЕ
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 27 Apr 2013 - 15:00

МОЈА ВИЛА

Са којим си јатом долетела
Из које светлости узела суштину
Којом тамом обојила косе
И чије ливаде у погледу имаш
А таква на мом прагу стојиш
Само плаштом зоре заоденута
У жудњи узреле трешње
На мом длану и уснама
Док – као месец над водом – гориш
А дошла си
Нечујним кораком срне
И не видех кад крај мене минула си
Али тишину осмеха ти
Опазих чим те јутро пробудило
Први пут исто оно
Које и мене зраком наде буди
И знам – сад си ту
Мада наизглед далека
За моје усне и прсте чекалице
Али ту си – осећам
По мирису даљине у коси
По боји дуге на мом прозору
И твом смешку на мојим образима
Знам – јер заиста јеси
У мојој јави и мом сну.

~ Анђелко Заблаћански ~


Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског: МОЈА ВИЛА
РАМ ЗА СНОВЕ
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 27 Apr 2013 - 15:02

РАЈСКА НОЋ

Отворих прозоре даљине
На соби сна
Ноћас несвесно

И у поглед леденог смеха
Слетеше птице
Рајског перја

На једној твоје усне жудне
Боје вина
Капљу по мени

Друга ме гледа очима твојим
Стидно пијаним
Од суза мојих

Трећа донесе боју пути
И мирисе ружа
У недрима голим

Четврта осмех – пета дрхтај
И трен вечности
У јату птица

А моја соба тесна за уздах
Без удисаја
Опет самоћа.

~ Анђелко Заблаћански ~


Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског: РАЈСКА НОЋ
РАМ ЗА СНОВЕ
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 27 Apr 2013 - 15:03

ПОЕТА

Немиру мој – песмо
Зашто ме тражиш у глуво доба
Да ти у косе риме уплетем
И образе ти сузама мијем

Зашто ме тражиш издајице
Што на грудима ми дуго већ
Притајена тражиш речи
Да ми пред светом душу оголиш

Зашто ме тражиш изгубљеног
У ћутању дугом
Кад и најтиши зов твој чујем
И бежећи ти – баш теби неспретан хрлим

Зашто ме тражиш ноћи сваке
Несаницом просуте месечине
А знаш да једино ћеш ме наћи
Тек кад узму ме тмине
Разливеног мастила у погледу

~ Анђелко Заблаћански ~


Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског: ПОЕТА
РАМ ЗА СНОВЕ
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Sub 27 Apr 2013 - 15:04

ОБИЧНА ПЕСМА

Не верујем а хтео бих
Не видим
А хоћу да гледам
Не чујем ништа осим чежње

И снови сва чула буде
Снови што дуги краду боје
Снови што из очију
Као сузе радоснице
Капљу
У осмех се задену
И заћуте

Или је песма кратковида и глува
Или је песник уплашен као срна
И не уме да каже
Куд снови одлазе
Кад поглед падне на под
Као осмех се изгуби
Кроз прозор сакривен у недрима

А видим сузе
Чујем осмех
И опет не верујем
А хтео бих
Али не умем – или не смем

~ Анђелко Заблаћански ~


Preuzeto sa: Поезија Анђелка Заблаћанског: ОБИЧНА ПЕСМА
РАМ ЗА СНОВЕ
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pet 3 Maj 2013 - 7:10

САЗНАЊЕ

Зашто си тајна душо немирна
Шта скривају очи црне
Љубав или грех тражиш сва умила
Док од слутње срце трне

Зашто су сузе често лажне
А осмех искрен као бол
Кад су ситнице обично неважне
Чија је лађа – чији мол

Зашто се бојим мириса руже
Чији нектар кушао је трут
А знам – и мени све ће да пруже
Латице што дрхте као прут

Зашто бих умро због сазнања
Да роси круницу отвараш
И у мрежи пауковог ткања
Чедност тек нади остављаш

Зашто у снима тражим истину
Расцвале пупољке љубави
Кад рекоше да је у вину
А њена суштина ме дави

Зашто верујем лепоти зоре
Кад сванути увек мора
И речи испод мождане коре
Замутиће сјај извора

Зашто бежим кад угледам сенке
У тами сопственог бића
Кад знам – све је део теревенке
Љубавни бол без покрића

~ Анђелко Заблаћански ~
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   Pon 4 Avg 2014 - 13:51

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Анђелко Заблаћански   

Nazad na vrh Ići dole
 
Анђелко Заблаћански
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Песници нашег времена-
Skoči na: