ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Радмила Лазић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Радмила Лазић   Sub 16 Mar 2013 - 17:02

ЖЕНСКО ПИСМО

Нећу да будем послушна и кротка,
мазна као мачка, привржена као псето;
са стомаком до зуба,
са рукама у тесту,
са лицем од брашна,
са срцем—угљеном,
и његовом руком на мојој задњици.

Нећу да будем заставица-добродошлица
на његовом кућном прагу.
Ни змија чуваркућа под тим прагом,
ни змија, ни Ева, из приче о Постању.

Нећу да ходам између врата и прозора,
да ослушкујем и разабирам
кораке од ноћних шумова.
Нећу да пратим оловно померање казаљки,
ни падање звезда —
да би се он пијан заглибио у мене као слон.

Нећу да будем уденута гоблен-бодом
у породичну слику:
крај камина с клупчићима деце,
у врту с кучићима деце.
Па ја, као хлад-дрво,
па ја, као зимски пејзаж.
Статуета под снегом,
у венчаници с наборима и воланима
одлетећу у небо.
Алелуја! Алелуја!
Нећу младожењу.

Хоћу седу косу,
хоћу грбу и котарицу,
па да кренем у шуму,
да берем јагоде
и скупљам суварке.

Да је већ све за мном,
и осмех оног младића
тада тако драг
и ничим заменљив.
Име моје:


Радмила Лазић



http://www.napolaputa.net/ucesnici/2009-godina/radmila-lazic/


Poslednji put izmenio poetry dana Pet 29 Mar 2013 - 19:12, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Радмила Лазић   Sub 16 Mar 2013 - 17:04

ПОСПРЕМАЊЕ

Покосила сам око куће,
Гнев и пркос.
Помела по себи,
Туђе трагове,
Туђа тумарања.
Тавницу и непца
Опајала сам од маштања.

Избацила старе ствари,
Стару љубав, злу вештицу
Протерала кроз оџак.
Добрим патуљцима дала
Добро срце.

Плаћено и преплаћено уздасима,
Бацила сам на ђубре.
Поткресала древне руже,
Општа места.

Села,
Прекрстила ноге и руке.
Замањкало ми себе.
Замањкало ми неба.


Радмила Лазић




Poslednji izmenio poetry dana Sub 16 Mar 2013 - 17:14, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Радмила Лазић   Sub 16 Mar 2013 - 17:14

МЕТАФИЗИКА СУМРАКА

Прекасно је да ичему учим срце.
Наизуст знам азбуку патње.
Проверавам уживо.

Време је стало. Какво блаженство је у протицању?
Стварност подсећа на умољчан џемпер –
Ово су стихови.
Живот ипак шепа, попут какве убоге девојке
Која би добро да се уда
Иако у срцу носи ожиљке успомена –
Животопис ватре и воде.
То су залудне и болне залихе
Са којима се полази на дуг и неизвестан пут
Који је наша лична отаџбина,
На коју свачија нога ступа као чизма.

Од Каина старија је свака патња,
Па и ова која је као рођака из далека
Дошла на три дана а остала,
Раскомотила се, заузела сваки кутак.
О одласку ни да бекне!

Време чуда је за нама.
Време грађења кула,
Рајских и овоземаљских вртова
Из читанки и стихова.
Тзв. грчка срећа чека нас
Тамо где никада нећемо стићи.
Зато напој цвеће и срце
Из истог крчага, ако икако можеш.
Време не пресахњује,
Нити убрзава корак, како веле.
Време гута сопствене слике као сопствену децу.

Знај, неће ти помоћи
Никакво навлачење јоргана на главу,
Макар те под њим чекало драго тело,
Никакво стављање воска у уши –
Сиренина песма биће део твог урлика.

Рођени срећни и мање срећни
Умиру пре смрти својих тела,
Властито лице носиће као туђу одећу,
Попут ликова са слика Хијеронимуса Боша.

Онај ко је написао небо, земљу, море,
А нарочито ко је написао снег и снове,
Месечеве мене, боје лишћа, наша лица –
Далек се чини и хладан као Северни пол.

Не зови то нихилизмом и богохуљењем.
Погрешна синтакса, лоша дикција
Беше стварање света.
Толико је јабука раздора бачено међу нас,
Да ће се једна докотрљати и до твојих ногу,
Можда баш онда када будеш скупио летину,
Свео рачуне,
Када будеш забацио руке изнад главе,
Терајући увис колутове дима и сање.
Мртворођено биће твоје жеље,
Удовичка свака нада.
А љубави ни колико да намажеш на кришку хлеба.


Радмила Лазић




http://www.vojvodinacafe.rs/forum/srpska-poezija/radmila-lazic-10018/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Радмила Лазић   

Nazad na vrh Ići dole
 
Радмила Лазић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Песници нашег времена-
Skoči na: