ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Decembar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Милорад Павић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Милорад Павић   Sre 27 Mar 2013 - 21:15

У СНУ РУЧАК

Туђим прогоњен страхом страх нас ко дивљач крупну
из језика у језик терајући
догна међ чудне речи неке као кући
као у неку песму свеукупну
где гроб у гробу лежи и нема простора новог.
Носимо на језику реч
ко прстен птицу и облак у сафирном оку што носи.
Опадају нам власи са лишћем
и птицама гнезда у својој градимо коси.
Од брадатог камења и последње беле земље у вину
Сазидасмо пећ у пољу и покрисмо је црепом.
Кашике пуне речи откидамо од уста и хранимо уши
но кућу не подигосмо и у ноћима под стрехом пећи
на кишама младим припитомљавамо памћење
и претражујемо у срцу помрчину
бројећи колико слова у мрак још смемо рећи.


Милорад Павић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Милорад Павић   Sre 27 Mar 2013 - 21:21

ПОСЛЕ СВЕГА

*
Ако би ми опет купила
Свеску празних листова без црта
Можда бих најзад могао
Да ти напишем љубавно писмо
Последње место првог

*
Био сам срећан, а нисам знао,
Била си несрећна, а ниси знала.
Када смо схватили било је касно
Заувек за мене, али не и за тебе
Но ни то ниси знала

*
Код “Љубића” смо јели
Телетину са печеним поврћем
Ти си седела несрећна и здрава
А ја срећан и болестан
У огледалу иза тебе
Кола и људи што иду низ улицу
Ишли су уз улицу

*
За рођендан купила си ми књигу
Читам је твојим очима
И вребам оно што би се у њој
Могло теби свидети
За мене књиге више нема

*
Неки нас непојамно мрзе
Други нас много воле
Ја сам навикао на то, ти не
Ја рачунам само оне друге
Ти само оне прве

*
Ти си видовита, боље видиш будућност
Ја не, ја боље видим прошлост
Ти само мислиш о прошлом
Ја само маштам о будућности
Можда свак жели што нема

*
Једна жена нам је прорекла
Будућност неће личити на прошлост
Ја не верујем у то пророчанство
На твој сунцобран уписао сам
Све лепе дане наше прошлости
Све црне дане наше прошлости
Ти си уписала на мој кишобран
Ни ти не верујеш у то пророчанство

*
Један древни човек је написао
Не могу живети ни с тобом ни без тебе
Када сам то прочитао рекох
Како је ствар лепо речена
Данас ме боли уво да ли је ствар лепо речена
Сад знам да је то истина

*
У младости тело је испред духа
У старости дух је испред тела
Знам да сам у послу и у љубави
Искористио тренутак
Када су дух и тело били равноправни
Сада је како мора бити

*
Била си млада, лепа и талентована
Био сам срећан због твог талента
Била си несрећна због мог талента
Од којег није остало времена за нас
А ја сам мислио да таленат нема године

*
Говорио сам књиге су наша деца
Чим се осамостале прхнуће у свет
Чим то би наша деца прхнуше у свет
Чим то би наше књиге прхнуше у свет
Сад нам је кућа без малтера што спаја

*
Један Рус каже да се време
Зауставља у материји а тече у енергији
Ја мислим да наше Сада, наш живот
Настаје на пресеку вечности и времена
Ти кажеш да ћеш још само четири године
Моћи да носиш лепе хаљине


Милорад Павић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Милорад Павић   Sre 27 Mar 2013 - 21:32

ГЕНЕРАЦИЈА ЗА ИЗДАВАЊЕ

Никог од твојих ни да те узме на зуб.
Бар да нам за уво коју пришију, нпр.
Да нам посвете бар:?
Сад нам и муха у уста улеће нехотично

А ови су ту: дижу све на3
И пуни хитања
На чакшире нам каче таблу:
Freie Zimmer.


Милорад Павић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Милорад Павић   Sre 27 Mar 2013 - 21:42

ЕПИТАФ

У диму над огњиштима греју се птице и прве пахуље се топе
Као подводни ветар израња и кипи црно млеко ноћи са дна дубоке реке
Излива се у свет и кривуда дуж млечних стаза и белокоре увија смреке.
У мојим очима снег се у сузе претвара и када очи се склопе

Кроз хладне капи те далеко и чисто са својих образа гледам: пред њима
Ветар је постао црн, а стабла ми прилазе као на појило звери
И у један ред стају око мене. Борови су пробили магле врховима
И цепају их растући им са дна у чудној некој вери

Крагуји под златном капом између ниског неба и високих шума јесени
Стазама лете већ у страху да их гране у брзом расту не прободу.
И ја болест ко срце носим и моја смрт се вечерас радује у мени;

И знам, моја уста су гробље предака спуштених у речи као у ћивот
И слушам: лêс ми се теше где год имена ствари засадих у ходу.
Лежим у свакој речи по једном, у сваком од вас поново сахрањен за живот.


Милорад Павић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Милорад Павић   Sre 27 Mar 2013 - 21:45

SIMPOSION

Гозба је преда мном. Над кровом јесен и у огњишту лишће и гнезда.
Рекли су и учинили: отворићемо врата кочија у врата твоје собе
Из непраних глинених здела јешћемо месечину
И младе вртове што пуне своје босе сенке вишњама и лишћем.

Лепе, прљаве руке наточиће нам чашу зечије крви пуну туђега сунца.
Рекли су и учинили, но ја не узех до зрно грожђа и пауново перо.
У мом срцу је гробље и река извире испод крстача његова
Уста су ми пепела пуна јер хлеб умаках свој у огањ

И уши пуне суза из снова и само птице које их пију знају им укус
Страшно звоно љубави одзвања залуд године у мојим недрима:
Не чујем да звук тај већ хиљаду пролећа убија роде у лету и гаси свеће

У пешчаноме поду храмова где расте свето дрво. На сунце су изишли свеци
И деспоти у гримизу. И страшни су од времена и јер долазе из мрака
И јер су гладни и жедни трпезе моје. А ја узимам зрно грожђа и пауново перо.


Милорад Павић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Милорад Павић   Sre 27 Mar 2013 - 21:47

СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ПЕСНИКУ

Очи су моје пуне вина и крви ко леп на храмовима Атоса
Но моје срце још види на пучини галеба како се купа у пени
Уши су моје похранилиште одјека и слушају само себе
Но моје срце још чује како далеке реке носе птице ветром утопљене

Мој језик је трипут свлачио кошуљицу година и три језика заборавио у мени
Но моје срце још познаје језик заборављених литургија
Ноге су ми уморне од бирања штапова несаломљивих
Но срце моје још долази у походе твојим спаљеним речима

Јер глух уходим прогонства где још лају таласи које си слушао
Јер слеп уходим острва која су давала црвене слике твојим сузама
Јер пре песме једне птице постоји увек име неког ветра.

Мој језик је трипут свлачио кошуљицу времена и три језика заборавио у мени
Но моје срце је окусило камен твог завичаја и нашло у њему укус огња
Иако сам био ученик песника који не постоји, песника без песама.


Милорад Павић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Милорад Павић   Sre 27 Mar 2013 - 21:51

ЉУЉАШКА НАД КЛАДЕНЦЕМ ИМЕНА

Куд луташ, виде мој без мене по мојим сновима, чаробни следећи призор мада ти очи спавају
Моје срце зна зашто си уморан када се вратиш зором у овај свет
Умивен пре буђења у врелом лековитом зденцу на дну ледених вода
Где су и звезде најдаље од својих слика. Моје срце зна, но мени не казује.

Што трчите ко пси испред мога живота, очи, иза окуке његове о незнане се отимајућ ствари?
Да л вас ко напада тамо у шумама што ће нићи, и могу ли пити и ја од воде
Коју лочете из сутрашњих киша? Хоћу ли се пробудити слеп једнога јутра
Ако вас растргну очи из неког туђег сна? Девојчица у чарапама белим

У љуљашци од златне косе над вашим зденцем се њише
И потонула имена из лековитих вода њој се враћају у испарењима врелим
Но не разуме их она и с именима драгоценим нашим игра се као са шљунком

И натраг у бунар их баца. Узалуд роните у ноћи и натраг их доносите мени
Претворена у боје: вратити их не умем више из боја у речи;
Моје срце их зна, но мени не казује и само девојчица у чарапама белим

Може нам још помоћи, но не осећа да може, или не жели да лечи.


Милорад Павић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Милорад Павић   

Nazad na vrh Ići dole
 
Милорад Павић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» "Хазарски речник" Милорад Павић
» Милорад Павић - Хазарски речник

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Друштво мртвих песника-
Skoči na: