ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Песма на дар

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Песма на дар   Ned 2 Jun 2013 - 13:19

ОПРОСТИ СНОВЕ ЉУБОМОРНЕ

Опрости снове љубоморне моје:
Љубави страсне немир слепи, чудни,
Верна си ми, ал зашто речи твоје
Воле да плаше мој ум вечно будни?

Сред поклоника што за тобом лете
Што желиш ти да драга будеш свима?
И празне наде што дарује њима
Твој поглед, час нежан, час пун сете?

Заслепивши ми ум и мисли моје,
У љубав болну моју уверена,
Не видиш ти кад у тој патњи страсној
Туђ сам разговору, у вечери касној,
Усамљен чамим изван круга њена.
Ни погледа, ни речи нема твоје:
Кад одлазим - са страхом, с молбом мамном,
Не следе никад твоје очи за мном:

Лепотица кад која са мном стаје
И двосмислен поведе говор свој,
Мирна си ти, и шаљив прекор твој
Убија ме, јер љубав не одаје.
Кажи ми још: супарник вечни мој,
Затекавши ме с тобом усамљена,
Због чега тебе поздравља лукаво?
Ко ти је он и какво има право

Да тугује и бди пун љубоморе?
Без матере и полуодевена,
Насамо измеђ вечери и зоре,
Што њега ти у часе примаш касне?
Но вољен сам и, кад си са мном сама,
Пољупци су ти тако пуни плама,
И нежна си, а речи твоје страсне
Тад искрено су пуне душе твоје:
Теби су, знам ја, смешне муке моје.

Ал' вољен сам и могу да те схватим;
Но не мучи ме, мила, ја те молим,
О, не знаш ти колико силно волим,
И не знаш како ја дубоко патим.

1824.

Александар Сергејевич Пушкин
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Песма на дар   Ned 2 Jun 2013 - 22:09

За незаборавне тренутке са неким ко ће се препознати.


ЧУДО НАЈКРАЋЕ ТАЈНЕ

Знаш, било је много добро.
Било је, боље него било шта.

Било је, као нешто,
што можемо да подигнемо,
држимо, гледамо и
онда се смејемо,
због тога.

Били смо на Месецу.
Били смо у Месецу,
имали смо га.

Били смо у врту,
били смо у бескрајном понору.
Нигде нема таквог места.

Било је дубоко,
и светло,
и високо.

Примакло се тако близу лудила,
смејали смо се безумно.

Твој смех и мој.

Памтим кад су твоје очи,
гласно рекле волим,
сада, док се ови зидови,
тако нечујно љуљају.

Чарлс Буковски

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Песма на дар   Pet 12 Jul 2013 - 22:46

Poklonio sam joj srce, poklonicu joj pesmu njoj dragu. Ne zbog sadrzaja vec, E TO ONA ZNA STO... Very Happy 

Весна Парун: ТИ КОЈА ИМАШ РУКЕ НЕВИНИЈЕ

Ти која имаш руке невиније од мојих
и која си мудра као безбрижност.
Ти која умијеш с његова чела читати
боље од мене његову самоћу,
и која отклањаш споре сјенке
колебања с његова лица
као што прољетни вјетар отклања
сјене облака које плове над бријегом.

Ако твој загрљај храбри срце
и твоја бедра заустављају бол,
ако је твоје име починак
његовим мислима, и твоје грло
хладовина његову лежају,
и ноћ твојега гласа воћњак
још недодирнут олујама.

Онда остани покрај њега
и буди побожнија од свију
које су га љубиле прије тебе.
Бој се јека што се приближују
недужним постељама љубави.
И блага буди његову сну,
под невидљивом планином
на рубу мора које хучи.

Шећи његовим жалом. Нека те сусрећу
ожалошћене плискавице.
Тумарај његовом шумом. Пријазни гуштери
неће ти учинити зла.
И жедне змије које ја укротих
пред тобом бити ће понизне.

Нека ти пјевају птице које ја огријах
у ноћима оштрих мразова.
Нека те милује дјечак којега заштитих
од ухода на пустом друму.
Нека ти мирише цвијеће које ја заливах
својим сузама.

Ја не дочеках наљепше доба
његове мушкости. Његову плодност
не примих у своја њедра
која су пустошили погледи
гонича стоке на сајмовима
и похлепних разбојника.

Ја нећу никад водити за руку
његову дјецу. И приче
које за њих давно припремих
можда ћу испричати плачући
малим убогим медвједима
остављеној црној шуми.

Ти која имаш руке невиније од мојих,
буди блага његову сну
који је остао безазлен.
Али ми допусти да видим
његово лице док на њега буду
силазиле непознате године.

И реци ми каткад нешто о њему,
да не морам питати странце
који ми се чуде, и сусједе
који жале моју стрпљивост.

Ти која имаш руке невиније од мојих,
остани крај његова узглавља
и буди блага његову сну!


Preuzeto sa: ПОЕЗИЈА ВЕКОВА
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Песма на дар   

Nazad na vrh Ići dole
 
Песма на дар
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Песма мог тренутка-
Skoči na: