ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Руски песници - Златно доба ( 19. век )

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:23

ПЕСНИКУ

За љубав света - људи, Песниче ти не мари!
Велике хвале хука - то је тренутан шум.
Хладан је смех гомиле; глупаков суд поквари
Смисао. Ал' ти буди - чврст и сам ко твој ум.

Ти - цар си. И сам живиш. Креће те воља твоја,
Тамо куда те води слободе твоје пут.
Усавршавај само духовна блага своја,
Не тражи да свет пуни - мирног ти посла кут.

Благородни су само твог срца прави труди;
О делу уметничком уметник строже суди...
А пусти и глупаку, пусти гомили тој

Нека те брани, или шта хоће нека збори
Нек' пљује онај олтар где твоја светлост гори
Несташлук деце нека колеба престо твој.

Александар Сергејевич Пушкин


Poslednji izmenio Cica Lisica dana Ned 2 Jun 2013 - 14:02, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:24

ТРЕНУТКА ЈА СЕ СЕЋАМ

Тренутка ја се сећам сјајна,
Кад преда мном се ти појави
Као привиђење, као тајна,
И као лепоте удах прави.

Кад туга све ми скрха наде,
А кињиле ме стрепње таште,
Твој нежни глас ми певати стаде
И лик твој сневах на дну маште.

Но, доба мину. Вихор нежни
Распршио ми и сне и јаву.
И предадох твој глас нежни
И лик небески забораву.

Полако су се вукли дани
У забити, у заточењу,
Без заноса, без суза раних,
Без надахнућа, налик мрењу.

Али стиже души буђење.
И опет ми се ти појави
Као ненадано привиђење
И као лепоте удах прави.

Куцати стаде срце вруће,
Нов живот у њему маха узе.
И опет пламти надахнуће,
И љубав сја, и теку сузе.

Александар Сергејевич Пушкин


Poslednji izmenio Cica Lisica dana Ned 2 Jun 2013 - 13:26, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:26

ЕЛЕГИЈА

Весеље бујно развејаних лета
Сад ко пијанства чемер души смета;
А туга прошлих дана, слично вину,
Све јача је што дубље дани плину.
И носе пуно умора и жали
Будућности узнемирени вали.
Ал´ није смрт то што ми срце моли,
Већ живот, ради мисли, ради боли.
Ја знам да опет биће наслађења
Да хармонија мој ће садруг бити,
Да ћу над бајком снова сузе лити,
И можда ће на смирај дана тајни
Да пошље љубав осмех опроштајни.

Александар Сергејевич Пушкин
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:29

СОНЕТ

К тебе, о чистый Дух, источник вдохновенья,
На крылиях любви несется мысль моя;
Она затеряна в юдоли заточенья,
И всё зовет ее в небесные края.

Но ты облек себя в завесу тайны вечной:
Напрасно силится мой дух к тебе парить.
Тебя читаю я во глубине сердечной,
И мне осталося надеяться, любить.

Греми надеждою, греми любовью, лира!
В преддверьи вечности греми его хвалой!
И если б рухнул мир, затмился свет эфира

И хаос задавил природу пустотой,-
Греми! Пусть сетуют среди развалин мира
Любовь с надеждою и верою святой!

Дмитрий Веневитинов
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:32

СОНЕТ

Спокойно дни мои цвели в долине жизни;
Меня лелеяли веселие с мечтой.
Мне мир фантазии был ясный край отчизны,
Он привлекал меня знакомой красотой.

Но рано пламень чувств, душевные порывы
Волшебной силою разрушили меня:
Я жизни сладостной теряю луч счастливый,
Лишь вспоминание от прежнего храня.

О муза! я познал твоё очарованье!
Я видел молний блеск, свирепость ярых волн;
Я слышал треск громов и бурей завыванье:

Но что сравнить с певцом, когда он страсти полн?
Прости! питомец твой тобою погибает
И, погибающий, тебя благословляет.

Дмитрий Веневитинов

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:33

ЭЛЕГИЯ

Волшебница! Как сладко пела ты
Про дивную страну очарованья,
Про жаркую отчизну красоты!
Как я любил твои воспоминанья,
Как жадно я внимал словам твоим
И как мечтал о крае неизвестном!
Ты упилась сим воздухом чудесным,
И речь твоя так страстно дышит им!
На цвет небес ты долго нагляделась
И цвет небес в очах нам принесла.
Душа твоя так ясно разгорелась
И новый огнь в груди моей зажгла.
Но этот огнь томительный, мятежный,
Он не горит любовью тихой, нежной,–
Нет! он и жжет, и мучит, и мертвит,
Волнуется изменчивым желаньем,
То стихнет вдруг, то бурно закипит,
И сердце вновь пробудится страданьем.
Зачем, зачем так сладко пела ты?
Зачем и я внимал тебе так жадно
И с уст твоих, певица красоты,
Пил яд мечты и страсти безотрадной?

Дмитрий Веневитинов

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:37

ПЕСМА

Лепото дана што су већ сене
Зашто си опет ускрсла ти?
Ко је пробудио успомене
И занемелих мисли нит?
Поздрављаш душу што је већ сен,
Блеснуо души поглед знани;
И видљиво ми поста, за трен,
Невидљиво из доба давних.

О, свето Некад, госте мили,
Што се у моје стискаш груди?
Могу ли Нади казати: "Живи"?
А ономе што беше: "Буди"?
У блеску новом могу ли чути
Давно свелих мисли лепоту?
Могу ли велом оденути
Живота знаног наготу?

Зашто душа ту жели заћи
Где беху дани којих није?
Ко дом у пустом крају да свије;
Неће он године прошле пронаћи.
О сам је тамо житељ безгласни,
Сведок старине, чари њених;
Тамо су с њим сви лепи дани
У гроб једини положени.

1818.

ВАСИЛИЈ ЖУКОВСКИ
(1783-1852)

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:46

xxx

Живот је наш у старости - изношен халат:
И незгодно га је носити, и жао оставити;
С њим се саживесмо, као с братом брат;
Нити крпити га, нити обновити.

Како ми остарисмо, остарио и он;
У дроњцима нам живот, и он се у дроњке пара.
Сав је покапан, исписан мастилом,
Ал су нам те мрље милије од свих шара.

У њима - трагови пера којем смо у дане
Радости, светле ил' облачне туге,
Све своје замисли и све своје тајне
Сву прошлост своју предавали у руке.

И на животу, исто, трагови прошлости не бледе:
Записани на њему песме и уздисаји,
И легла је на њега сенка патње и беде,
Ал тужна лепота у тој сенци се таји.

У њој оданост, и наше мисли старе,
И у губитку још живе, од топлог сећања,
И свежег јутра, и подневног блеска, и јаре
Присећамо се ми и на измаку дана.

Још волим понекад свој живот порушен
С његовим губицима и тужним обртањем,
И као ратник свој плашт, у боју пробушен,
Ја пазим халат свој с љубављу и поштовањем.

Пјотр Вјаземски
(1792-1878)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 13:50

ЉУБАВ

Ми пијемо љубави отрове слатке;
Пића нам увек отрована,
И за радости јој плаћамо кратке,
Невеселошћу дугих дана.
Огањ љубави, животворни,
Све збори; а шта видимо у свему?
Опустоши, огањ разорни,
Душу, њиме обухваћену!

Ко ће да заглуши спомен на места
И дане мука и блаженства,
Љубави, на твоје дане топле?
Оживео тад бих од радости,
Због златних снова цветне младости
Душу бих ти открио опет.

Евгениј Баратински
(1800-1844)

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 14:09

ЗЕМЉА РУСКОГ НАРОДА

Сеоца бедна, запуштена...
Оскудна сва природа...
О, земљо моја напаћена!
Земљо руског народа.

Још горди поглед странца једног
Ни осетио није:
Сјај који испод голог, бедног
Лика се твога крије.

Мајко насушног нам хлеба,
Под крстом твога доба,
Благосиљао те владар неба
Видећ' те као роба.

Фјодор Тјутчев
(1803- 1873)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 14:10

СРЕО САМ ВАС

Срео сам вас - све је било
У мртвом срцу опет живо
Сећање кад све се златило
А срцу топло неизрециво.

Као кад позних јесени
У неки дан, понеки час
Одједном пролеће зазелени
И затрепери све око нас

Сав духом обавијен тако
Тих година духовне пуноће
И заборављене радости лако
Лепоту лица гледах из самоће

Како после вековне муке
Да погледам вас у овом сну
Јер сад у вама чујем звуке
Као да никад не бејах на дну

Сад ни сећања немам више
Сад ми живот почиње поново
Очарана вама душа опет дише
Јер у њој је љубав ово.

Фјодор Тјутчев
(1803- 1873)

Са руског препевао Анђелко Заблаћански
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 14:12

ПРОБЛЕСАК

Чујеш ли звук у тами густој:
Тиха је харфа ваздушна
Кад поноћ окрзне је успут
И прене жице иза сна.

Час трептај потресних јој звука,
Час нагло тајац разастрт,
Ко да се ропцем њина мука
Одазива, пред саму смрт.

На дашак најмањи зефира
Стреса се струна плашљива...
Чини се – анђеоска лира
На небу тужи, прашњава!

О, тад и душа наша с круга
Земнога – лети бесмртном!
И прошлост као мртвог друга
Грлили бисмо безмерно.

И како нам је вера жива,
У срцу сунце припекло!
Ко да је, река невидљива,
Жилама небо протекло!

Ал небо није нама дато!
Губимо брзо горе дах –
Зар божански је огањ зато
Да ништавни га дише прах?

И тек што, придигнути боком,
Тај дивни прекинусмо сан,
Да бојажљиво, мутно око
На трен хоризонт види сав –

Кад отежала глава стаде –
А један зрак јој узе вид –
Стаде – ал не у мир! – да пада,
Већ у сне мучне, у сновид.

Фјодор Тјутчев
(1803- 1873)

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 14:15

НЕСАНИЦА

Једнолик одбој сата, знан:
Та мучна повест ноћи, завет!
Тај језик што је сваком стран
И јасан сваком, као савест!

Без туге – да л је ко од нас
Сред свемирскога слушао мука
Та јецања времена, мукла,
Пророчко-опроштајни глас?

Чини нам се: осиротели свет
Сустиго усуд; куд и не би!
У борби с природом целом, опет
Препуштени смо самима себи.

И живот наш ту, пред очима
Ко привид на крају земље лебди,
И с нашим веком и друзима
У сумрачној даљини бледи…

И ново неко, младо племе
Под сунцем управо стасава!
А ми, пак, друзи, И наше време
Већ смо под сметом заборава!

Покаткад само, обред жални
Док врши у поноћни час –
Тај погребни глас метални
Оплакује, каткада, нас!

Фјодор Тјутчев
(1803- 1873)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 14:18

КАД ТАЛАС КРЕНЕ

Кад талас крене преко жуте њиве
И свежа шума звуком ветра пирне,
А у врту се тамно-плаве шљиве
У благој сени лишћа крију мирне;

Када, мирисном росом умивена,
У рујно вече ил' у јутру плавом,
Испод грма ми ђурђица сребрена
Предусретљиво наклони се главом;

Кад хладан извор заплеше кроз драгу,
У мислима ми мутне снове ниже
И шумори ми тајанствену сагу
О мирну крају из којега стиже.

Тада се смири моја мука многа,
На челу боре постају све мање,
И обузме ме неко сретно стање,
А сред небеса ја угледам Бога.

Михаил Љермонтов
(1814 - 1841)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 14:22

И ПУСТО И ТУЖНО

И пусто, и тужно, и никог руку да ти даде
Кад је душа сва распета...
Жеље! Та нашто залуд и жеље и наде?
Кад најбоља беже лета!

Љубити – кога? Ради љубљења зар вреди труда,
Кад вечне љубави није.
Погледаш у се – прошлости ни од куда:
Тек бол се у радости крије.

Страсти? Увек је та наслада болесна и луда
Пред умом ништавилу пала.
А живот, кад погледаш хладно око себе свуда,
Пуста је и глупа шала.

Михаил Љермонтов
(1814 - 1841)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   Ned 2 Jun 2013 - 14:30

ПРОРОК

Откад ми вечни усуд даде
Видовитост моћног пророка,
У људском оку читам хладне
Странице злобе и порока.

Почех да проповедам љубав
И чисте истине учење,
Ал' људи, као да сам губав,
Запретили су ми мучењем.

Посух се пепелом тад сивим,
Бежах из града непрестано,
И сад, по пустињама живим,
Ко птице, држан божјом храном.

Прастаре поштујући тајне,
Све ме ту прима без питања,
Чак звезде слушају ме сјајне
Од сутона па до свитања.

А када пођем бучним градом,
Градом недружељубивим,
Монаси вичу свету младом
Са смешком самољубивим.

»Примери такви за све важе!
Горд, хтеде да нам заповеда.
Хтео је, глупак, да нам каже
Да бог кроз њега проповеда!

Ето, шта значи бити клет:
Мрк је, и блед, и тужан сада!
Гледајте како је наг и јадан,
Како га презире сад свет«

Михаил Љермонтов
(1814 - 1841)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Руски песници - Златно доба ( 19. век )   

Nazad na vrh Ići dole
 
Руски песници - Златно доба ( 19. век )
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Друштво мртвих песника-
Skoči na: