ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Томислав Маринковић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Томислав Маринковић   Uto 4 Jun 2013 - 13:42

ЧУДНО


Пред сеоском кафаном,
Остарели младићи седе, пију.

Они не знају да у истом том часу,
Исти такви младићи, кошчати као они,
У пиварама запарним,
Неуморно точе пиво
И флаширају тугу.

Нешто је ту чудно.
Нешто се стално догађа
У тој неприметној размени
А они не виде то:
Туге је увек више

У очима њиховим
И испражњеним флашама,
Док сунце прекраја хладове
По башти оронулој.

Увек више,
Него што ти ја о томе знам да кажем,
Пријатељу мој.

Томислав Маринковић


http://www.skd.rs/tekstovi/MarinkovicTomislav.pdf
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Томислав Маринковић   Uto 4 Jun 2013 - 13:44

БЕЛО


Кроз залеђено око зиме
Мој поглед на свет клизи
Ка некој крајњој тачки.

Прелива се, као уснули талас,
Преко обале метафизичког сутра.

Док бело преко белог пада,
А завејани предмети губе значења,

Ја сам речима тек блага узбрдица
На путу до јасности.

Ипак, моје ће постојање, у виду
Топлог даха, отопити кружни педаљ
На замрзнутом прозору.

Симбол нечег можда краткотрајног,
Или вечног, или само симбол
Који се прима а да се не пита чега.

Томислав Маринковић


http://www.skd.rs/tekstovi/MarinkovicTomislav.pdf
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Томислав Маринковић   Uto 4 Jun 2013 - 13:49

ЗЕМУН, ОСТРВО, ЖАЛОСНА ВРБА


Земун. На гласу Плитвице и Жупа!
И Венеција, ако ти је поглед жудео
Да се, као чамац, отисне преко реке;
Или да просто утоне у вртлог мисли,
Док се пиво загревало а кафа хладила
На истом сунцу, истој тераси.

Из даљине, збркане године личе
На раштркано стадо у брдима.
У брзоплетим покушајима да се
Циљ – измакнут и кратковидо
Сведен нажудњу и наговештај –
Приближи, достигне, потом одбаци...

А данас, изблиза, све године
Окупљене на једном месту.
Стрепим и осећам дивљење због
Бесмртности тих тренутака.
Учини ми се да бих са неком успоменом
Могао проћаскати, заиграти танго.

О, врбожалосна, чији раст је записан
Ожиљцима урезаним у меку кору!
Тамо, на дунавском острву, још увек
Самоћи повераваш својежалосне мисли.
Не тугујеш ти за данима који су прошли,
Већ за оним који ни постојао није.

Томислав Маринковић


http://www.skd.rs/tekstovi/MarinkovicTomislav.pdf
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Томислав Маринковић   Uto 4 Jun 2013 - 13:51

ИМАТИ СВЕ


Потрошени дани –
као стотинарке у време инфлације,
на углачаној уличној тезги.

Сад ми ти дани недостају.
На њиховом месту, као на месту ампутираног
стопала, осећам још увек оштар бол.

Склопљеном кишобрану је довољан потез прста,
а мени самоћа и чвршћа вера да би ме
заштитили од празнине, од тог бола.

Верујте, веле упућени, и упознаћете начине
који зев времена чине безопаснијим
од кученцета са сломљеном ногом.

Осећам се тако понижено
у ово летње вече.
Не могу да докучим ниједан од тих начина.

Када бих могао, престао бих да се питам
да ли да своју душу смотам као заставу,
или да је оставим да лепрша.

Иако ме се не би тицало ништа што носи
печат својине, тада бих заиста имао све.

Томислав Маринковић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Томислав Маринковић   

Nazad na vrh Ići dole
 
Томислав Маринковић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Песници нашег времена-
Skoči na: