ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Мисаона лирска проза

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Мисаона лирска проза   Uto 3 Sep 2013 - 15:25

ОПИЈАЈТЕ СЕ


Треба увек бити пијан. Све је ту: то је једино питање. Да не бисте осећали страшно бреме Времена које вам слама плећа и повија вас према земљи, треба да се опијате без предаха. А чиме? Вином, поезијом или врлином, како вам воља. Али опијајте се.Па ако се каткад, на степеништу какве палате, на зеленој трави у некоме јарку, у суморној самоћи своје собе пробудите, кад је пијанство већ попустило или нестало, запитајте ветар, талас, звезду, птицу, часовник, све што јури, све што хучи, све што пева, све што говори, запитајте који је час; и ветар, талас, звезда, птица, часовник одговориће вам:
- Час је да се опијате! Да не бисте били мученичко робље Времена, опијајте се; опијајте се без престанка! Вином, поезијом или врлином, како вам воља.


Шарл Бодлер‎ ‎
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Мисаона лирска проза   Uto 3 Sep 2013 - 15:54

СРЕЋАН ЈЕ КО УМЕ ДА ВОЛИ


Што сам бивао старији, све мање су ме испуњавала ситна задовољства која ми је живот пружао и све јасније сам схватао где треба тражити праве изворе радости и смисла. Научио сам да бити вољен не значи ништа а да је волети све, да је способност да осећамо оно што даје вредност и лепоту нашем постојању. Где год би се на земљи појавило оно што се може назвати срећом, било је саткано од емоција. Новац није ништа, моћ није ништа. Многи имају и једно и друго, а ипак су несрећни. Лепота није ништа, видео сам лепе мушкарце и лепе жене који су били несрећни упркос својој лепоти. Ни здравље није све; свако је здрав ко се тако осећа; било је болесника пуних воље за животом који су венули мучени страхом од патње. Али срећа је увек била тамо где је неко умео да воли и живео за осећања; ако их је неговао, ако их није газио и потискивао, она су му доносила задовољство. Лепота не пружа радост ономе ко је поседује, већ оном ко уме да је воли и да јој се диви.
Има различитих осећања, али то је само привид, у суштини, она су сва – једно. И воља је, на пример, једно од њих. Али за мене је и то љубав. Срећан је ко уме да воли. Љубав покреће нашу душу, у њој проналази своје биће и свој живот. Срећан је, дакле, само онај ко уме да воли. Али волети и желети није исто. Љубав је жеља која је постала мудра; љубав не жели да поседује, жели само да воли. Зато је био срећан филозоф који је љубав према свету неговао у својим мислима и на тај начин увек нешто ново сазнавао. Али ја нисам био филозоф.
До среће не воде ни морал ни врлина. Знајући да само врлина коју носим дубоко у себи може да ме учини срећним, како могу да прихватим врлину која ми је туђа? Једна ствар ми је ипак јасна: заповест љубави, није важно да ли је проповеда Христ или Гете, свет је потпуно погрешно протумачио! То уопште није била заповест. Не постоје заповести. Заповести су истине које учен човек преноси незналици на начин који овај може да разуме. Заповести су истине погрешно конципиране. Основа сваке мудрости је ова: срећу доноси само љубав. Ако сада кажем "Љуби ближњега свога!" то је већ доктрина. Можда би било исправније рећи: "Воли себе као ближњег свог!" Можда је била првобитна грешка била у томе што се увек полазило од ближњега…
У дубини своје душе ми желимо срећу, једну благотворну хармонију са оним што нас окружује. Кад год наш однос с другим бићем не почива на љубави, тај склад се не успоставља. Није наша дужност да неког волимо, али је наша дужност да будемо срећни. Само смо због тога на овом свету. Али с наметањем дужности, с поукама и заповестима тешко да ћемо усрећити једни друге, јер то ни нас не чини срећнима. Човек може да буде "добар" само ако је срећан, ако у њему влада склад. Ако воли.


Херман Хесе
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Мисаона лирска проза   Uto 3 Sep 2013 - 16:00

ТЛО ПОД ЊЕНИМ НОГАМА


Дуго сам вјеровао да у свакој генерацији има неколико душа, назовите их срећницима или проклетима, које су просто рођене тако да не припадају, које долазе на свијет полуодвојене, ако хоћете, без чврсте везе са породицом или мјестом или нацијом или расом; да можда има на милионе, милијарде таквих душа, можда исто толико неприпадајућих колико и припадајућих. Јер су они који цијене стабилност, који се плаше пролазности, неизвјесности, промјена, подигли моћан систем стигми и табуа против неукорењености, те разарајуће антидруштвене силе, тако да се углавном прилагођавамо, претварамо се да нас мотивишу вјерност и солидарност које у ствари не осјећамо, кријемо своје тајне идентитете испод лажне коже оних идентитета који су одобрени печатом “припадајућих”.
Али, истина процури у наше снове; док смо сами у кревету (јер ноћу смо потпуно сами, чак и ако спавамо са неким), винемо се, летимо, бјежимо. А у будним сањама која наша друштва дозвољавају, у нашим митовима, умјетностима, пјесмама, славимо неприпадајуће, другачије, одметнике, чудаке.
Тако ја то видим. Ви не морате да се сложите. Можда нас, на крају крајева, и нема тако много. Можда и уносимо раздор и можда смо антидруштвена сила и можда нас треба забранити. Ви имате право на своје мишљење. Све што ћу ја рећи је:
мирно спавај, душице. Чврсто спавај и лијепо сањај.


Салман Ружди
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Мисаона лирска проза   Uto 3 Sep 2013 - 16:08

ОГЛЕДАЛА


Хтела је да види своју велику лепоту, али није било огледала на свету. Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту.
Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала. Жена извади из своје косе цвеће и чиоде, огрну се власима као сенком, и закликта од радости.
И поче да игра као пламен, као зраци, као сенке, као жито, као таласи, као змије, као мачке, као ноћне сабласти.
И у тој радосној и дивљој игри, она разби огледала. А када је разбила та огледала, није више знала каква је, је ли лепа или је одвратна. Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама.

Јован Дучић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Re: Мисаона лирска проза   Uto 3 Sep 2013 - 16:26

ПОТОНУЛО

Неки глас, мирис неки и једна лијепа звијезда не могу, ноћас, да дигну из моје дубине све што је било.
Ово мора да су ми попуцали сви конци, лијепи конци, танани, што везаху мене за моје Јуче.
Не држе конци. У дубини својој осјећам тегобу мртвог Лане и жалост заборава.
Од свих ружних ноћи, ово ми дође ноћ, кад заборавих значење свега.
Па ипак мутно слутим, да све то има драге и тужне везе са оним, што је потонуло.

Иво Андрић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Мисаона лирска проза   

Nazad na vrh Ići dole
 
Мисаона лирска проза
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Поезија у прози или поетика прозе-
Skoči na: