ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Описна лирска проза

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Cica Lisica

avatar

Broj poruka : 53
Datum upisa : 12.03.2013
Godina : 40

PočaljiNaslov: Описна лирска проза   Uto 3 Sep 2013 - 16:43

БУРА НА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ


Вода језера је тако бистра да се апсолутно све види у њој још једаред. Планине, дрвета, кућице, козе и овце; на расплочаним стенама ситна стока густога руна изгледа као пакети вуне. Према југу, језеро се сужава, планине се гомилају, глечери приближују, и сваки час, са шест седам стотина метара висине, водопади. Сваки час се може видети како мала ледена лавина загуши водопад, како пропадну негде дубоко у понору и лед и камење и понесен водопад, а затим се чује неко крхање, ледена вода пљусне на другом неком крају, и разлије се као велика бела лепеза; док горе, као да ништа није било, опет цури чиста течност водопада. Па онда, у најближој близини свега тога тек усмотрите пашњак и мали кућерак, и гомилу оваца у дебелој вуни, које се, зими, хране од алги што ветрови и буре избаце на копно. И гле, и они су ту, сићушни људи који ето тако на подножју подножја проведу цео свој живот.

Али на повратку, кад смо опет запловили Нурфјуром, поред свих величанствености које смо носили у души, морали сми се сетити и оних укрштених иверака. Кренуо је неки подмукли ветар, затегао и стврднуо површину фјура. Облаци се гомилали час као јата великих тица, час као огромне куле; дизали су се и рушили у ужасно збуњеном неком ритму. Мало мало, па нешто загрми и дојекне до нас: глас неки који иде, и који се час удави у води, опет затруби у ваздуху, час се изгуби у шуми, опет рикне из воде. Карактеристични северни таласи, зашиљени као зуби, ударају о стене, шкрипе, нешто говоре.

У једном тренутку писну звиждаљка брода и ми се нађосмо — није било јасно, да ли мокри, или у води. Скочише сви раздражени елементи, отпоче величанствена битка. Ветар цепа воду на комаде и баца на палубу; исти тај ветар, другом руком спира узбуркану воду са палубе. Машина брода звркти силно, жури у најближе пристаниште или затон. Као увек у Норвешкој, нека светлост пожути од ње црвена норвешка застава, позелени укочено лице морнара на крми. Па се смркнуло. Па пробелео неки глечер, па нестао као у неку кулису. На броду се котрља пртљаг, звече ланци и шкрипе чекрци, а ветар хуји и удара нашу лађу право по лицу.

Опет мрклина у ваздуху. Само су блистале залеђене ивице планина. Тада, у затишју ветра, негде са дна фјура, стаде да се диже снага и срџба. Галоп таласа, већи од већега, стропоштавање вода које се враћају у себе. Умеша се опет ветар, груне два три пута, преоре таласе, остаде само густа чупава пена, па и она нестаде, као што нестаје киша у земљи.

Зло и необично подмукло изгледа непогода на фјуру, али је од почетка до краја величанствена, и лепа, и, како бисмо рекли, увек недостижна човечјој мисли. Кад су се већ почели стишавати уморни елементи, још се дубина воде надимала: хоће горе. Постепено се враћао мир; једно за другим су увирали извори јарости и силе. Таласи су се још љујали, али све тише и тише, а по њима, као кресте, љуља се ниска, уморна пена. Понекад, нека невидљива снага би зањихала и хитнула о стену воду, али непогода је прошла, вода би лено, без снаге склизнула опет натраг, и, скоро рећи, уморна одмах и заспала. Овде онда прсне из мора птица: до миле воље се провела, ронила у таласе и окупала се, и сада жури, ваљда, у гнездо.


Исидора Секулић
Из путописа Писма из Норвешке
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Описна лирска проза
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Поезија у прози или поетика прозе-
Skoči na: