ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Добрица Ерић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Добрица Ерић   Sre 6 Mar 2013 - 16:12

ПОНОСНА ПЕСМА

Ја певам
грла чиста
као што дрво листа
певам кроз лавеж паса
као што пшеница класа
певам с груменом земље у шаци
као што Син пева о Мајци
и молим анђеле
дечицу бестелесну
да ми услише и приме песму.

Ово је моја једина
и јеванђељска Земља-Мајка
Моја кнегиња
моја госпођа варошанка
моја сељанка сторучица.
А око ње се дигла халабука и хајка
ко да је вучица
ко да је хајдучица.

С њом сам пола столећа
цветао и класао
зрио и гњио
певао и плакао
и да сам јуче умро
не бих знао
да ово нису воћке калемљене
ни поља лебна
ни потоци
већ прерушене муње, вукови и поскоци!

Нагрдише ми земљу
оноћише ми дане
Зацрнише ми сунце
па се јежим и срдим
Ољагаше ми име и презиме
кућу и укућане
ал ја се опет поносим што сам Србин!

Кажу да сам дивљак
и да нисам у праву
што браним своју кућу
свој крст и крсну славу
А они мени
у мојој рођеној Земљи
ударају међе
прекрајају тапије
и печате црвеним воском
прозоре, врата, капије.

Трпају на моје плеће
сво белосветско смеће
и чекају да паднем
да посрнем
или бар да се згрбим
али ја стојим ко крст
ко Христово распеће
и поносим се сто сам Србин!

Поносим, кажем
али у мом поносу
нема понижења према другима
гордости ни поруге
Кад би сви људи могли
да се поносе оним што су
не би нико имао разлога да мрзи друге.

И само сто понекад прошкргућем гневно
не би ли ме чула планета уснула
јер знам да нас чека проклето Лијевно
ђе у њему бијели се кула!

Моја земља је иста онаква
каква је увек била
Душа јој ко лебац
ко кисељак старински
Сваког је Она тим лебом
дочекала и почастила
и испратила, с послацима
онако домаћински.

Само се више не слажемо
са оном Божијом беседом
Ко тебе каменом, ти њега лебом
Променили смо мало и ми
своју чобанску ћуд
па ко нас лебом
ми њега лебом, медом и вином
а ко нас каменом
ми њега каменчином
И зато смо ево стали пред страшни суд.

Поабасе ми рухо
наружисе ми лице
Око срца ми ланац
на устима катанац
Успаваше ми пчеле и ућуткаше птице
ал ја се опет поносим
сто сам Србин, Балканац!

И само што понекад забугарим гневно
не би ли ме чула небеса уснула
јер нас опет чека проклето Лијевно
ђе у њему бијели се кула!

Самозвани миротворци што нас завадише
Црним тамјаном нам Земљу окадише.

Душебрижници без душе и срца
главешине, главоње и главосече без глава
поборници за људска права и слободу
поузимаше нам кључеве свих права
па чак и насушни хлеб
ваздух и воду.

ђавољи синови и пасји синовци
коров истркљао из болесне клице
среброљупци
правдомрсци
криводелци
и други зликовци
окривљују мене за своје кривице.

Блате ме, брате Иво, за тројицу
Муче ме као Малог Радојицу
ко Старог Вујадина са обадва сина
Оће да ме претворе у маково зрнце
Крадљивци истине и сунчевог сјаја
подмећу ми своја кукавичја јаја
Тако постах нека напаст невиђена
Напаствујем дневно три стотине жена
печем белу децу, правим мале Црнце
Суде ми за своје грехе и злочине
и за све оно сто они мени чине
Господе, погледај озго из плавети
и заштити ме од ових авети!

Моји млади се чуде
сто се трујем и лечим
песмом
псовком
инатом
као и моји стари
Шта бих ја друго са оволиком тугом
Крив сам једино зато
сто не умем да клечим
(осим
да простиш
пред женом
кад радим оне ствари)
А гресан сто проћердах
уз дерт
и жал
и севдах
онако вашарски
бећарски и ратарски
свој стид косовски
и понос кајмакчалански
Али то не схватају ни преци ни потомци
голобради старци и брадати основци.

Мој дјед је био домаћин човек
у освит овог века
Имао је вршалицу
воденицу
ваљалицу
три лампека
Мој отац је џзамбасио бесне коње и каруце
А ја имам само душу
само ово лудо срце
сто ми кица у грудима
о животу о људима
што ми пева
што ми плаче
што се смеје
што ме боли
што ми бије непреболно
као оно тешко звоно
звоно цркве краља Петра на Опленцу у Тополи!

И нећу да будем слуга
ни жбир
ни удворица
ни паж
Зато ми ставише на главу трнов венац срама
А моја Земља је тек изасла из јама
Моја краљица,обучена у пшеницу и раж
Моја великомученица Србија
укавежена, попљувана и слана
Али ја знам да је све ово једна велика лаж
и поносим се сто сам Србин
Србенда са Балкана!

И само сто понекад арлаукнем гневно
не би ли ме чула сазвежђа уснула
јер знам да нас чека проклето Лијевно
ђе у њему бијели се кула!

Добрица Ерић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Sre 6 Mar 2013 - 16:14

ПЛАЧИ ВОЉЕНА ЗЕМЉО

Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли
Мисао која тиња у свакој нашој жељи
Од свих Суза које сад капљу по Планети
најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.

Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе
Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат
Ко ће Деци да врати све оно што им узе
ово зло, стало сво у кратку реч - рат?

Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама
Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице
Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама
а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице.

Ви што нам рушите Цркве, кућерке и палате
ратници фанатици, људомрсци и сунцождери,
за кога Нови живот и Нови Свет стварате
кад Деца беже од вас у шуме, међу звери?

Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана
што уче школу у вучјим и лисичијим јамама
Очеви и Мајке им се гледају преко нишана,
а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама.

Нека се скамене погледи и нишани упрти
у Дечја Срца, у Беле Птице над рововима
Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти
Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима?

Ниједна Застава на овом трулом свету
макар од саме свиле и кадиве саткана
не заслужује да се завијори на ветру
ако је и Дечјом Крвљу покапана.

Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але
(нека Те бар у Сузама што више буде)
све док се сва три Бога на Тебе не сажале
и не пресеку помор бачен међ псе и људе.

Погледај своју Децу са старачким лицима
Младиће на штакама што уче прве кораке
Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима
Безимене Гробове, Распамећене Мајке
и Старце бескућнике у туђим шљивицима
што зуре у Небо, налик на угашене угарке.

Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли
Своје Срце што куца у свакој нашој жељи
Од свих Суза које сад капљу по Планети
најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи!

(1992)

Добрица Ерић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Sre 6 Mar 2013 - 16:16

КОСМАЈ

Можда је већ Космај опевао неко
важнији од мене, али хоћу и ја,
а то је исто као кад бих рек’о
загрлићу ветар што шумом ћарлија!

Требају ми речи младе, зимзелене,
тек набрњале, још неразлистане
за ово зеленило свуда око мене,
али да цео Космај у њих стане.

Требају ми речи од срме и сребра,
праве бисер речи за биље и росу,
за оно чудесно плаветнило неба,
за облак и кишу што се на нас просу.

Тражим љупке речи да натпевам птице,
да надцветам липе, дље и пропланке,
да наджуборим чесме студенице
и да надруменим дивље јагодњаке.

Потребне су ми бар две-три тепсије
најлепших речи и бар два-три дана
само за мчувени манастир Тресије
и архимандрита оца Јована.

Тражим крупне речи, тврде кћо камење,
у којима варница захвалница клија,
за безбројне гробове, кости и знамење
од којих ноћу цео Космај сија.

Тражим речи добре к’о лебац за људе,
за мој шумадијски народ неутешни,
да утуве они што нам опет суде
колко су бедни, бездушни и грешни.

Требају ми речи, нежније и беље
од белих рада и звездана и плавље
од плавих звончића, за нове пријатеље
из Младеновца, Сопота и Раље.

Верујем да је већ одавно неко
опевао Космај, али желим и ја,
а то је исто као кад бих рек’о
загрлићу ветар што гором ћарлија.

Добрица Ерић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Sre 6 Mar 2013 - 16:18

ПРВА ЉУБАВ

Ја сам тужан а њима је смешно
заљубих се прво па погрешно;
Није мени што ми срце пати
већ што она неће да ме схвати

Ја је китим цвећем белом радом
а њу Драган рани чоколадом
Ја јој пишем цедуљице кратке
она пише Зорану задатке.

Рекао сам брези и тополи
да је она најлепша у школи
Сад ћу рећи сваком пољском цвету
није она једина на свету.

Добрица Ерић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Sre 6 Mar 2013 - 18:49

Добро дошао Вуче Smile . Одлична тема. Да и ја приложим једну његову песму.

ПРКОСНА ПЕСМА


Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!

Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде
крив сам
што опет славим своју крсну славу!

Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам

Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!

Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише

Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.

Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!

Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!

Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!

Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.

Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.

Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.

Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу
што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!

Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

Добрица Ерић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Pet 5 Apr 2013 - 16:25

МОЈЕ СЕЛО


То ти је моје село,
ко још такав врт има?
То није село, већ бело
стадо са воћњацима!

Сред села: дом и школа.
Над кровом ружа плови.
Нови пут, шарена кола.
У дољи - јабланови.

Кроз село река хрли
и носи сличице кућа.
Мостић јој дрвени грли
обале пуне прућа.

Кад јутро румена лица
очи прозора отвори -
у селу уместо фрулица
забрује транзистори.

У сумрак моје село
запали златне свице.
Село је стадо бело
а деца – љубичице

Добрица Ерић


http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=dobricaeric
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Pet 5 Apr 2013 - 16:28

НИЈЕ ОНА ЈЕДИНА НА СВЕТУ


(за дечаке)
Ја тугујем и шта је ту смешно,
заљубих се, прво па погрешно.

Није мени што ми душа пати
већ што она неће да ме схвати.

Ја сузама појим жедне цврчке,
а њу други вуче за коврчке.

Ја је китим цвећем, белом радом,
а Драган је кљука чоколадом.

Ја јој пишем цедуљице кратке,
она пише Зорану задатке.

Ја је сањам међу маслачцима,
а она се јурца с дечацима.

Ја јој сричем песме римоване,
она чита стрип и шунд-романе.

Ја је зовем да беремо цвеће,
она неће, по сокаку шеће.

Неће песме, неће цвеће, неће
чак ни воће, па шта она хоће?

Рекао сам брези и тополи
да је она најлепша у школи.

Сад ћу рећи сваком пољском цвету:
није она једина на свету!

Добрица Ерић


http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=dobricaeric
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Pet 5 Apr 2013 - 16:30

ПЕСНИК И МЕСЕЦ


Дан кад сјаше
са жарког ата
и ноћ зањише звездану љуљку,
песник и месец,
два нежна брата,
сретну се негде на брежуљку.

Око њих свици жиже носе
и попци раж тишине косе.
Бледа лица
и бујне круне
косе, и плави лептири снова.
То су чобани
што носе пуне
торбице звезда и цветова.

Травке снене очице бришу
и трепће цвеће; и уздишу
заљубљене принцезе брезе.

Песник убере
булку из траве,
а месец звезду с нежним зрацима,
тада се куцну
и наздраве
пољу и реци и шумарцима!

Па дуго један другом
у воћу
рецитују своју самоћу..


Добрица Ерић


http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=dobricaeric
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Pet 5 Apr 2013 - 16:31

ПОЉУБАЦ


Од свега што се у глави крије,
од свих чуда што се ту множе,

пољубац је најдивније
чудо што ти се десити може.

Кад се, кружећи овим свемиром
безбројних срца, путањом дугом

два срца озаре истим немиром
и огледну се једно у другом,

тада и главе мало застану
с круницама од росног класја,

а уснице се сретну и плану
пламичком пољпца што свет обасја.

И тако кроз два тела потече
светлост што ствара нову планету,

јер, пољубац је, као што рече
песник, најлепши сусрет на свету!

Добрица Ерић


http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=dobricaeric
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Pet 5 Apr 2013 - 16:33

ТЕЧЕ РЕКА КРИВА ДРИНА


Тече река крива Дрина,
тече нешто необично:

Имам Оца, имам Сина,
само немам себе лично.

Мој отац још кућу носи
на плећима, снажан, чио,

а мој Син, принц златокоси
сутра би се оженио.

Мада ми се они чуде
ја сад просто не знам шта сам:

Син ми не да син да будем,
Отац не да отац да сам.

Сам између њих двојице
укипим се као проштац:

Знам да сам од нас тројице
само ја и син и отац.

Па ко не би био стрина
кад ти неко стално квоца:

Те ти се већ плашиш Сина,
те ти се још плашиш Оца!

Није Отац грудва снега
па да гађнеш са њим свраку.

Ја се и сад плашим њега,
мој Син мене ни за длаку.

Отац је заборавио
да син бити није лако.

Син још није отац био
па мисли: то може свако!

Није ни Син грудва снега
ни лутка из забавишта.

Дрхтурим ја и од њега,
мој Отац од мене - ништа.

Мој Син тобож зна карате
а Отац је стари живац,

па кад год њих два зарате
ја испаднем главни кривац.

По цео дан криву Дрину
исправљамо све по концу:

до подне сам крив свом Сину,
од подне до мрака Оцу.

Ако нешто скрешем Сину
мој Отац по куће сруши.

Ако нешто скрешем Оцу,
мој Син се сав нарогуши.

Помазим ли свога Сина
Отац тужно скупи боре.

Потапшем ли свога Оца,
Син пуца од љубоморе.

Тако кидам своје живце
час због Оца, час због Сина,

а између нас тројице
тече река крива Дрина.


Добрица Ерић


http://www.carstvolokvanja.com/antologijapoezije.asp?autor=dobricaeric
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Pet 5 Apr 2013 - 16:39

БУНАР


Бунари су дивне успомене.
Крај бунара свака воћка роди.
Кад девојка на игранку крене
огледне се у бунарској води.

У Србији у времена стара
није било куће без бунара
У Србији у њено свануће
бунар беше огледало куће.

Ко удаје кћер или жени сина,
пре јабуке, буклије, весеља,
по бунару цени домаћина,
по бунару бира пријатеља.

У Србији у времена стара
није било куће без бунара
У Србији у њено свануће
бунар беше огледало куће.


Добрица Ерић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Pet 5 Apr 2013 - 16:44

***


У животу што ми поче бајком
прво сам се руковао с мајком.

Затим сам се пред нашим вајатом
руковао са рођеним братом.

Потом сам се руковао с оцем
и с руменим сунцем над сеоцем.

После сам се, у оделу фином
и у сјају свог руменог лица,

Руковао са стрицем и стрином
и с братом и сестрама од стрица.

Онда сам се код Рачове баре
руковао, уз жабље фанфаре,

С једним Томом, с којим сам прелист'о
најмилију књижицу - детињство.

Тек кад сам се, пред свим лептирима
и пред првом чобанском торбицом

Накрцаном разним немирима -
руковао с једном Зорицом

(Чије око још кроза ме зрачи
к'о сунашце кроз зелено грање),

Схватио сам шта тај стисак значи
и почео право руковање...

Које, ево, све до данас траје
уз узвике и уз уздисаје!


Добрица Ерић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   Pet 5 Apr 2013 - 16:46

СУБОТЕ МОГ ДЕТИЊСТВА


Суботом је река Гружа текла
најбистрија испод цветних грана
суботом је моја мајка пекла
хлеб кисељак за недељу дана.

Још од зоре ватра је певала
под чађавим шеширићем крова
под којим су потом изгревала
бела сунца пшеничних хлебова.

Било нас је десетак у кући
и сви смо се радовали белим
суботама кад хлебови врући
замиришу под воћкама зрелим.

Још се плави мајчина блузица
сашивена од парчета неба
и румена ружа њеног лица
над брдашцем миришљавог хлеба.

Хвала њеним рукама и хвала
тој кућици с црном капом крова
која нам је суботом рађала
бела сунца пшеничних хлебова.

По лицу ми ромињају кише
и снег кити као цвет од зове
мој завичај што ми још мирише
на румене суботње хлебове.


Добрица Ерић


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Добрица Ерић   

Nazad na vrh Ići dole
 
Добрица Ерић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Песници нашег времена-
Skoči na: