ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

  Војислав Карановић

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Војислав Карановић   Sre 6 Mar 2013 - 16:48

АУТОБИОГРАФСКИ ЗАПИС ВРШКОМ СВЕТЛОСНОГ ЗРАКА

Светлост
првог јануарског дана
1961. године – а кажу
био је леп, топао,
сунчан дан –

завејала је моје
зенице, и од тада,
кроз сваки покрет,
поглед, реч
(изговорену или
писану)

ја заправо покушавам
да разгрнем тај
нанос светла,
да видим оно што је
испод ње, оно што
светлост скрива:

топло ткиво, материју,
врлетне пределе
тела, брзаке крви,

мада негде у дубини
осећам како она
ништа не покрива,
како је светлост
одувек ту:

златна вејавица што
по самој себи веје.

Војислав Карановић


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Војислав Карановић   Pet 15 Mar 2013 - 20:27

ВИЂЕЊЕ

Тек сада
јасно видим

како голе гране
покривене снегом
личе на
пршљенове кичме

и како ветар
који стреса
снег доле
на тло
има благ длан.

Да мене помилује,
ја бих задрхтао.

Негде у висини,
као слатке капи
на непцу,
топе се облаци.

У медом заслађеном
мразном јутру,

док нокти засецају
кору поморанџе,
уз врели чај,
до краја

јасно
види се свет.
Свака његова кришка.

Војислав Карановић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Војислав Карановић   Pet 15 Mar 2013 - 20:29

ПОЕЗИЈА НАСТАЈЕ

1.
Пишем махом једноставне песме,
разумљиве ономе ко се у њих
унесе. И гусеници, да крене
међу влати овде сплетених речи,
не би тешко било да се снађе
у том лелујавом зеленилу.

Златне зенице сунца брзо упију
капи росе што се блистају
на ивицама, или по површини
ових стихова. Гледај у то
нетремице, јер визија у трену
одлеће, чим се макну трепавице

2.

Песник је онај
Који пише писмо
На адресу непостојеће особе
Која живи у непостојећем граду
Непостојеће земље.

Садржај писма је кратак:
“Свака песма настаје
На неки начин постхумно.”

Песник је онај
Који грозничаво чека на одговор
Иако зна да ће га добити.

Војислав Карановић



http://www.meta-fora.com/2008/05/vojislav-karanovic-poezija-nastaje/


Poslednji izmenio poetry dana Pet 29 Mar 2013 - 19:07, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Војислав Карановић   Pet 15 Mar 2013 - 21:52

ПЕСМА О СТВАРАЊУ

Није у почетку створена земља,
ни небо, ни свод који би
делио горње од доњих вода;
није живот ушао у клупко
пламена, затим се полако одмотавао.
Никаква експлозија, након које би
свест као куче лајући потрчала.
Рђа – прво је она настала.
И олук на згради преко пута
одмах је добио њу, верну
сапутницу, да му она буде
утеха до краја времена,
кроз све пљускове тренутака
и непогоде хладне као метал.
Два орла лебде у висини,
тренутно су им непомична крила,
изнад њих млазњак пролеће
остављајући за собом траг
као бели реп, потом и реп нестаје.
Време је да отворим очи и
погледам, јер лако могу све
ово да пропустим. Свет се
не ствара сваки дан.

Војислав Карановић

http://www.meta-fora.com/2008/05/vojislav-karanovic-poezija-nastaje/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Војислав Карановић   

Nazad na vrh Ići dole
 
Војислав Карановић
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Песници нашег времена-
Skoči na: