ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА
Поштовани посетиоци форума ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА, слободно се укључите и објавите песме разних песника или сопствену поезију.

Упозоравамо да ће све злонамерне, псовачке и на било који начин непристојне и поруке увредљивог садржаја бити обрисане.

Уредништво форума.

ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА

Поезија као начин живота. Поезија као храна за душу. Поезија и само поезија. Поезија свих песника света. Поезија коју ви пишете.
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme
» Споменка Денда Хамовић
Pon 25 Apr 2016 - 19:50 od VeraNada

» Рајица Марковић
Sre 20 Jan 2016 - 23:07 od Рајица Марковић

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:48 od poetry

» Јелена Глишић
Sub 25 Apr 2015 - 23:31 od Jelena

» Владимир Златић
Sre 22 Apr 2015 - 22:55 od poetry

» Драгутин Тадијановић
Sre 22 Apr 2015 - 13:14 od poetry

» Божидар Шкобић
Uto 21 Apr 2015 - 23:01 od Ugi

» Крстивоје Илић
Uto 14 Apr 2015 - 17:35 od poetry

» Број 11 у ПДФ
Pon 17 Nov 2014 - 17:27 od poetry

Oktobar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
      1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
KalendarKalendar
Affiliates
free forum


Delite | 
 

 Нове наде српске поезије

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
markodtodorovic

avatar

Broj poruka : 3
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 21

PočaljiNaslov: Нове наде српске поезије   Sre 6 Mar 2013 - 20:08

  • Pozdrav svima koji upravo čitaju ovo Smile
    Hajde da vidimo ima li mladih nada srpske poezije,saljite svoju poeziju evo ja cu poceti sa nekim mojim pesmama Smile


АКО

Ако вечерас склопим очи
И ако ти сутра не дотакем лице
Да ли твој бол ће проћи
Да ли ћеш сањати моје скице

Ако ти откријем тајну
Коју нисам рекао ни једној пре
Да ли ће бити боље
Или ћеш замрзети ме

Ако ти шапнем речи
Које нисам изговорио
Да ли ће сузе потећи
Да ли би бол успорио

Ако ти у сну се јавим
А ни сам не знам разлог за то
Пусти да слику правим
Нећу љубав навести на зло

Марко Тодоровић



ЈУТРО

Клуб је био празан
налетела си на моје очи
призор по мало лажан
где се крију, где ће да крочи

Пружила си руке
да би биле пуне сажаљења
а снови нечисте буке
плели су примирења

Умирао сам од жеље
да би навика била
да си ту крај мене
у ком год сну снила

Невезано крила дане
гласом вреле девице
а јутро је могло да сване
да све буду курве и светице

Марко Тодоровић



ПРОЧИШЋЕЊЕ

Садашњост од прошлости
и све оне гладне воде
шта сањаш кога сакриваш
у преокрету немилости

Светли део Рака беше једно време
оно које смо сањали
кроз мисли
кроз нове море

Горка истина је постајала све тања
прах у праху, трикови и искушења
сиви доказ вртлога

И градови што нестају у магли
превише су доказа однели
ову тугу која нестаје
како би се са њом понели

Далек је низ речи
које би оставио да знаш
само сачувај оне
које мислиш да представљаш

Небо је једини доказ
онога што осећам према теби
дубина стихова
која ти служе у части

Реке су опрале дани
у тмини покривени грехом
а остављао сам разлога
и за твој смех

Да бих ти поново шапнуо
смисао туђих снова
како клизе изнова
за тебе бих издахнуо


Марко Тодоровић



САЊАМ

Сањам
како опет долазе дани
краћи него они пре

Сањам
како остајемо сами
у крају небеске улице

Сањам
како ти додирујем лице
овај последњи пут

Сањам
да пресликавам скице
твојих крила узалуд

Сањам
давну истину на тлу
овог лудог града

Сањам
твоје лице према злу
преко божанственог стада

Сањам
оне заборављене сузе
просветљених мисли

Сањам
да светла круже
да смо пред Богом исти


Марко Тодоровић



ТЕЛО ВРАНЕ

Куцање по боји твојих трагова
заменило је речи из главе,
играње у врту црних врагова
престало да делује процесом славе.

Тихим гласом из дубине стиска,
смисао је почео да ломи тело
остављених људи без вриска,
да црпи сасвим врело.

Хладноћа ме грчи и прсте ми крути,
а тонови струје кроз моје вене,
помислим понекад - да ли ћу чути,
кад те очи постану снене?

Кад љубав погледа на прошле дане,
да ти људи још увек нестају,
ко ће заштитити тело вране?
А само црно-беле слике остају...


Марко Тодоровић



I meni najdraza zbog koje sam dobio nadimak ,,Mladi Bodler'':

КОД

Купио сам ти боју,
остављао трагове по крви,
смишљао речи за љубав моју,
прочитао слово које мрви.

Почело је да ме кида,
удара изнутра због отменог страха,
срце, плућа, главу без стида,
и грло делом сувог даха.

Суморне очи за водом стреса,
црпи лагано и још траје,
да ли остајем без свог беса,
док се тело безболно даје.

Дрхтим несвесно а глава сања,
храпаве и грубе руке,
понекад се прекину ткања,
од ове тужне буке.

Скупљају се мисли хладне,
на трен само природом власти,
оставио сам комаде јадне,
без укуса и без страсти.

Призор је био пун сазнања,
иако су умешани моји прсти,
луцифер је остао без покајања,
пред ореолом да се крсти.

Ко после коме да суди,
када падне и моја душа,
остављене су расцепане груди,
да их судбина туђа куша.

Обећање своје одах Богу,
међу сликама је твоја сена,
да трпим више ја не могу,
код овог изгубљеног плена.


Марко Тодоровић

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Sre 6 Mar 2013 - 21:38

Добро нам дошао млади песниче. Добре су ти песме.
Хајде млади похитајте, слушајте Марка! Smile
  • А и Марко би могао да се потпише именом и презименом. Није страшно бити песник. Laughing


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
markodtodorovic

avatar

Broj poruka : 3
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 21

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Sre 27 Mar 2013 - 22:37

Marko Todorović Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Vuk Vuchko

avatar

Broj poruka : 83
Datum upisa : 06.03.2013
Godina : 48

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Čet 28 Mar 2013 - 13:05

Хајде момци, покрените се. Укључите пријатеље на форум.
"СВИ У НАПАД"! Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
vukrelic

avatar

Broj poruka : 3
Datum upisa : 01.04.2013
Godina : 26
Lokacija : Sremska Mitrovica

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Pon 1 Apr 2013 - 16:53

РЕКВИЈЕМ

У Истину зари Лаж оштрицу своју,
пусти крв страховито да тече,
изгубљена Она је у последњем боју,
крвнички мач живот јој посече.

Затим је Лаж нежно прихвати,
спусти њено омлитавело тело,
рукама крвавим главу јој обухвати,
затвори јој очи што красе лице бело.

Зачу се страшан бат и коњ се указа,
црн као ноћ, носи још црњег коњаника.
Злоба то је, та страшна мрачна приказа,
дошла је обићи свог верног поданика.

И тада види призор дражесан и диван,
Истина пробуражена у крвавој бари лежи,
најзад се остварио тај сан толико сниван,
заувек је уништен непријатељ најтежи.

На коња постави осакаћену лешину,
одјури хитро у шуму стару и тамну,
оковану мраком и језиво мирну,
да прослави своју победу срамну.

У шуми затече свог слугу Похлепу,
нареди му раку велику да ископа,
и позва роба, Глупост свирепу,
да баци леш и вечно га закопа.

Кад су последње грудве земље пале,
сви заједно узеше споменик правити,
и изниче велелепан брзо, као од шале,
као да недело своје нису хтели скрити.

Прљаве руке исклесаше епитаф у белом мермеру:
"Овде леже Злоба, Лаж, Глупост и Похлепа.
коначно их обгрли рука смрти слепа"

Испунише своју давно смишљену намеру,
прогласише себе за Истину једину, сјајну,
покрише мраком оног ко покуша открити мрачну тајну.

Вук Релић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
poetry
Admin
avatar

Broj poruka : 180
Datum upisa : 05.03.2013
Godina : 57

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Pon 1 Apr 2013 - 17:56

  • Добро дошао Вуче! А где је наслов песме?
confused
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.poezijasustine.rs/
vukrelic

avatar

Broj poruka : 3
Datum upisa : 01.04.2013
Godina : 26
Lokacija : Sremska Mitrovica

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Pon 1 Apr 2013 - 17:58

Nisam ga dobro postavio, stoji iznad korisnickog imena. Uglavnom Rekvijem se zove Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
vukrelic

avatar

Broj poruka : 3
Datum upisa : 01.04.2013
Godina : 26
Lokacija : Sremska Mitrovica

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Pon 1 Apr 2013 - 17:59

I da, bolje vas nasao!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Раде Црногорац

avatar

Broj poruka : 2
Datum upisa : 23.03.2014

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Ned 23 Mar 2014 - 2:46

Живот

Живот је књига са много страница,
Живот је једно штиво тужно;
А задња корица то је станица
Гдје неко мјери дивно и ружно.

Многе бих стране поцијепао,
Многа бих слова измијенио,
Али то је понор гдје сам пао
И ни с ким се не бих замијенио.

Раде Црногорац
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Раде Црногорац

avatar

Broj poruka : 2
Datum upisa : 23.03.2014

PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   Ned 23 Mar 2014 - 2:53

Пут у земљу Хелена

Октобар. Ко птице одосмо ка југу...

Дан нас трже близу Термопила славних
И ријеч водича
О војскама грчким из времена давних
Ко Косово,то је,неумрла прича.

Тантала зачух:очајнички вапи
Крик, из сна о музи ,заспалог ме трже
Крик уста што ишту воде двије капи
Крик човјека што га вјековима држе
На мукама страшним.У мрачноме Хаду
Одавно је Тантал изгубио наду.





Тај полис крај мора,бијела Атина
Чије скуте Егеј неосетно дира
Док се она стидна помјерити не да
И Парнас ко Олимп љубоморно гледа
Бога Посејдона што јој не да мира
Но воденом руком стиже из дубина

Још се њене сјенке до Босфора мичу
Вјековима прича неумрлу причу
Кроз стубове своје и храмове древне
То је тајна док је не осјети око
И данас јој свјетлост свијетом сијевне
Ко знак да некад била је високо


Испод једног брда, цијела Атина
Опружена лежи, ко ратник на пољу,
Да се вјечност диви- ту, на Акропољу
Гдје Партенон стоји- легендарно здање
У кога је стало сво античко знање

Октобарских ноћи,на измаку сунца
Прелива се свјетлост преко Партенона
Њоме сва Атина ко злато свјетлуца
И заиста нико не зна шта је она
Ни сунце ни мјесец магију не знају
Којом она живи у вјечноме сјају.


На камену сваком сједио је бог
На сваком брежуљку са великим жаром
Речена су нека за памћење мњења
Па и данас проћи колијевком старом
Пут је озарења.

Путем којим је Платон ходио
И Александар у поход свој
Куда је војску часну водио
У страшно борење, у љути бој
Одакле страдању хитри Ахајци
Никад се нису вратили мајци.

Како је Спартанка сина губила
Слала га у бој из ког нема спаса
Друга би плачом небо сломила
А она није пуштала гласа

Него у ноћи док Мјесец дира
У душу њену ко оштри мач
Док вјетар страшну тужбалицу свира
Чуо се болни мајчин плач.

Ту јеку чујем вјечног мрамора
На ком је некад стајао Софокле
И причу таласа Егејског мора
Којим је пловио славни Темистокле


Најљепши поглед планете ове
С ког се виде чудесна пространства
Дариваше Грци богу пророчанства
Светилиште-да се његовим зове
Делфи, гдје уби страшнога питона
Постадоше храм Бога Аполона

И гдје,као у чудесној бајци
Још паганска свјетлост недирнута сија
Оставише чудо велико Ахајци
Ту и данас нешто непознато клија.



А Метеори
Заслужују о њима да се дуго збори
Нису на пољу нису у гори
Него између небе и земље
А небу ближе
Светитељ монах светилиште диже

Као да сјенка од крста с Голготе
Прерасте,одједном у камено брдо
Да буде спасење за животе
Који се молитви предаше тврдо.

Гдје само орлови свијају гнијезда
Гдје небом живе свачије очи
На томе мјесту близу звијезда
Блажен је онај ко ногом крочи
Јер,заиста,без помоћи великога Бога
Није могла горе стати људска нога

Горе су се пели ужетом до храма
Извлачили сваки о ужету камен
далеко од лажи,ратова и срама
уждили су чистог православља пламен
да ни Дедал не би излетио горе
а да му крила митска не изгоре

те су пећине, у светим гредама
уточиште биле монаха аскета
гдје је владала истинска аскеза
и гдје је била све молитва сама
и једна чиста и велика веза
између Бога и овог свијета

какав је цвијет што горе цвјета
но цвијет из раја
горе је вјетром ношена прашина света
јер ту је свјетлост која нема краја

када тамо ступих преко светог прага
Обузе ме снага
Ја ништавно биће од кости и меса
Додирнух небеса.

донедавно ту се није могло пети
до љепоте ове и духовног сјаја
без ужета које озгор монах пружи
осим орла који горе каткад слети
али понајвише у подножју кружи

јер молитву горе воде у тишини
чини ми се,свијет испод Метеора,
сав је у прашини.

Цијелом Хеладом,трепере у зраку
У шуштању лишћа и пјевању мора
По киши,на сунцу у дану и мраку
Митови из тмина хеленских и зора
Играју се сјенке изнад мртвих кости
Великих отаца слаткорјечивости.

Хелада је једна земља загонетка
Медитеран мита,царевина епа
Васкрнуће можда опет испочетка
Исток су и запад два ока слијепа
Крај мудрости њене
А она ко она,нестаје и вене.

У Солуну црква Светог Димитрија
Ту смо као војска у дугој колони
Дошли тамо гдје су сахрањени они
Чија слава вјечно,без прекида, сија
Уз дубоки наклон на војничко гробље
Они нису дали да будемо робље.



Остаде нам прича,истина већ митска
Погледи што знају топлином да споје
И земља у срцу поносна и блиска
И сјећања,за крај,што у свима стоје.
Можда, бар једанпут,а ко ће то знати
Да се свако од нас у Хеладу врати.

Раде Црногорац
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Нове наде српске поезије   

Nazad na vrh Ići dole
 
Нове наде српске поезије
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ПОЕЗИЈА ПРЕ СВЕГА :: Поетски почетак-
Skoči na: